Potrošači i kompanije širom sveta mogli bi biti primorani da nedeljama ili mesecima plaćaju više cene goriva zbog rata sa Iranom, čak i ako se sukob koji je počeo pre nedelju dana brzo završi.

Takva perspektiva predstavlja širu pretnju globalnoj ekonomiji, ali i političku ranjivost za predsednika SAD Donalda Trampa uoči kongresnih izbora u novembru, s obzirom na to da su birači osetljivi na račune za energiju i nerado prihvataju spoljne vojne angažmane.

Sukob je već zaustavio oko petine globalnih zaliha sirove nafte i prirodnog gasa, dok Teheran napada brodove u Ormuskom moreuzu između svojih obala i Omana, kao i energetsku infrastrukturu širom regiona.

Globalne cene nafte ove nedelje porasle su za 24 odsto, na više od 90 dolara po barelu, i na putu su da zabeleže najveći nedeljni rast od vremena pandemije, što povećava cene goriva za potrošače širom sveta.

Četiri naftna giganta prisiljena da zaustave isporuke

Gotovo potpuno zatvaranje moreuza znači da su najveći proizvođači nafte u regionu. Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Irak i Kuvajt morali da obustave isporuke do 140 miliona barela nafte svetskim rafinerijama, što je približno jednako 1,4 dana globalne potražnje.

Kao rezultat toga, skladišta nafte i gasa u Persijskom zalivu brzo se pune, što smanjuje proizvodnju na iračkim naftnim poljima, a prema analitičarima, trgovcima i izvorima, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati verovatno će biti sledeći.

Izvor iz državne naftne kompanije u regionu, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da će uskoro svi morati da obustave rad ako brodovi ne budu dolazili.