Pomorske vlasti izdale su upozorenje svim brodovima da se drže podalje od oštećenog ruskog tankera bez posade koji već danima pluta između Italije i Malte, nakon navodnog napada dronom koji je otvorio ozbiljan strah od moguće ekološke katastrofe na Mediteranu.

Snimci iz vazduha prikazuju spaljeno plovilo kako se opasno naginje na jednu stranu, sa velikom pukotinom na trupu, dok se u vodi oko njega vidi mutna supstanca, što je dodatno pojačalo uznemirenost zbog mogućih posledica po more i obalu.

Reč je o brodu pod ruskom zastavom „Arktik Metagaz“, dugom 277 metara, koji je isplovio iz Murmanska, ruske luke na Arktiku, i krenuo ka Egiptu. Međutim, prema saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova objavljenom 11. marta, ovaj tanker je rano 3. marta navodno napadnut pomorskim i vazdušnim dronovima dok se nalazio u neutralnim vodama centralnog Mediterana, oko 168 nautičkih milja jugoistočno od Malte.

Nakon napada izbio je požar, zbog čega je 30 članova posade moralo da napusti brod. Neki od njih zadobili su opekotine, a spaseni su iz čamca za spasavanje i prevezeni u Bengazi zahvaljujući akciji libijske obalske straže, sprovedenoj u saradnji sa ruskom ambasadom u Libiji.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova opisala je navodni napad na komercijalni brod kao „čin terorizma“, dok je rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo da iza udara stoje ukrajinski pomorski dronovi, preneo je Rojters. Sa ukrajinske strane nije bilo komentara na ovaj incident.

Zaharova je dodatno ocenila da je reč o „flagrantnom kršenju međunarodnog prava“, upozoravajući da bi posledice mogle da budu izuzetno ozbiljne.

Posebnu zabrinutost izaziva teret koji tanker prevozi. Prema podacima italijanskih vlasti, „Arktik Metagaz“ u još neoštećenom delu trupa i dalje nosi oko 900 metričkih tona dizel goriva, kao i više od 60.000 metričkih tona tečnog prirodnog gasa.

Zbog toga je situacija u italijanskim institucijama opisana krajnje dramatično. Na posebnoj sednici italijanske vlade, na kojoj je razmatrana opasnost od daljeg razvoja događaja, premijerki Đorđi Meloni rečeno je da brod ne može bezbedno da uplovi u italijansku luku. Jedan portparol ministarstva spoljnih poslova koji je prisustvovao sastanku izjavio je za CNN da je plovilo opisano kao „tempirana bomba puna gasa“.

Veruje se i da je tanker deo takozvane flote u senci Moskve, odnosno grupe starijih tankera koji u tajnosti transportuju rusku naftu širom sveta, uprkos sankcijama koje su SAD i evropske zemlje uvele Rusiji nakon početka invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Iako se incident dogodio u međunarodnim vodama, italijanska vlada je sve zabrinutija da bi promenljivi vetrovi mogli da odvuku plovilo bliže italijanskoj teritoriji. U nedelju se brod nalazio na oko 20 nautičkih milja od sicilijanskog ostrva Linoza, koje pripada arhipelagu u kojem se nalazi i Lampeduza.

Dodatni problem predstavlja to što se veruje da je tanker ostao bez energije, bez upravljanja i bez posade, pa praktično pluta bez ikakve kontrole. Premijerka Meloni je izjavila da je njena vlada u stalnom kontaktu sa malteškim vlastima i da obe države pomno prate razvoj situacije.

Na ozbiljnost pretnje upozorio je i Svetski fond za prirodu, WWF, koji je izdao saopštenje u kojem upozorava na potencijalnu katastrofu po životnu sredinu, posebno u slučaju da tanker potone zajedno sa svojim, kako su naveli, „izuzetno opasnim“ teretom.

Prema upozorenju WWF-a, moguće izlivanje moglo bi da izazove požare, stvaranje kriogenih oblaka smrtonosnih za morski svet, kao i masovno i dugotrajno zagađenje mora i atmosfere.

Ova organizacija ističe da je područje u kojem tanker sada pluta stanište gotovo svih zaštićenih morskih vrsta koje postoje u Mediteranu, a da je taj deo mora posebno bogat plavopernom tunom i sabljarkom.

WWF dodatno upozorava da je reč o zoni ogromne ekološke vrednosti, sa osetljivim dubokomorskim ekosistemima i jednim od najvećih nivoa biodiverziteta u čitavom mediteranskom basenu. Zbog toga, kako navode, ekološki rizik nije samo visok, već potencijalno i nepovratan, sa teškim posledicama po ekonomiju Pelagijskih ostrva, koja u velikoj meri zavisi od ribolova i turizma.

I Italija i Malta su zbog toga već poslale tegljače i opremu za kontrolu zagađenja, spremne da reaguju ukoliko situacija dodatno izmakne kontroli. Ipak, formalna odgovornost za spasavanje broda leži na ruskom vlasniku, kompaniji LLC SMP Techmanagement, mada ni italijanske ni malteške vlasti za sada nisu potvrdile da li su zvanično stupile u kontakt sa tom firmom.

Malteške vlasti su, prema pisanju lista Malta Today, angažovale specijalizovani pomorski tim za spasavanje sa zadatkom da proceni da li tanker može bezbedno da bude odvučen do luke, ili je jedino rešenje da bude potopljen na otvorenom moru.

Sa druge strane, italijanska obalska straža nije želela da potvrdi da li se među mogućim opcijama razmatra i odvlačenje tankera dalje od obale, ka dubljem moru.

Nakon što je brod pogođen, libijske lučke vlasti su u prvom trenutku pogrešno obavestile mediteranske pomorske službe da je tanker potonuo posle „iznenadnih eksplozija praćenih velikim požarom“. Tek nekoliko dana kasnije malteške vlasti su uočile da brod ipak i dalje pluta, nakon čega su obavestile Italiju, a obe zemlje su zatim upozorile sva plovila da drže distancu od najmanje pet nautičkih milja.