NATO je u februaru zvanično pokrenuo dugo najavljenu operaciju Arktik Sentry (Arctic Sentry), sa ciljem značajnog jačanja prisustva u promenljivom regionu Visokog severa. Pojačane aktivnosti dolaze u okviru novog trenda regionalnog odgovora Alijanse, nadovezujući se na nedavno aktivirane operacije Istočni Sentry (Eastern Sentry) i Baltički Sentry (Baltic Sentry), koje imaju za cilj jačanje pomorskih i vazdušnih patrola.

Pokretanje operacije Arktik Sentry odvija se u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine, koji je učvrstio logiku takozvane „arktičke sedmorke“ NATO-a (sedam članica Alijanse severno od Arktičkog kruga) nasuprot sve agresivnijem Kremlju. Ruske vlasti smatraju da su NATO-ovim „širenjem“ dobile potvrdu svojih stavova, iako istovremeno postaju ranjivije u regionu u kojem je Moskva nekada imala stratešku dominaciju.

Ova inicijativa omogućava članicama NATO-a i vojnim planerima da koordinišu i sinhronizuju aktivnosti vezane za Arktik pod jedinstvenim okvirom. Drugim rečima, pojednostavljuje postojeće multinacionalne cirkumpolarne napore među državama članicama.

Aktivnost takođe dodatno definiše severnu dimenziju Alijanse nakon ulaska Finske i Švedske. Združena komanda snaga Norfolk (Joint Force Command Norfolk), koja će uskoro prvi put biti pod vođstvom britanskog admirala, preuzeće rukovođenje u okviru proširenog područja odgovornosti koje sada obuhvata sve nordijske države.

Ipak, mnogo toga tek treba da se uradi kako bi Alijansa postigla punu koherentnost na Arktiku. Operacija Arktik Sentry mogla bi predstavljati priliku za NATO da izradi operativnu mapu puta za ovaj region.

Moć na Arktiku zavisi od pristupa i prisustva, a NATO može biti snažan samo onoliko koliko je sposoban da rasporedi i održi vojne snage u tom području.

Arktik Sentry zasniva se na logici odvraćanja kroz prisustvo. To podrazumeva prilagođen pristup raspoređivanju trupa i opreme, obuci i vežbama, kao i logističkoj i operativnoj podršci.

Ova aktivnost unapređuje patrole i ukupnu situacionu svest u regionu. To uključuje proširene pomorske patrole NATO-a u severnom Atlantiku i Norveškom moru, ojačane misije nadzora vazdušnog prostora na Islandu, kao i vazdušne patrole Danske i Švedske iznad Grenlanda. Takođe, Velika Britanija je najavila da će u naredne tri godine udvostručiti broj specijalizovanih pripadnika Kraljevskih marinaca u Norveškoj na 2.000. Nordijske zemlje se dodatno organizuju, između ostalog uspostavljanjem Kombinovanog centra za vazdušne operacije u Norveškoj i Prednjih kopnenih snaga u Finskoj 2025. godine.

Kada je reč o obuci, inicijativa će imati ključnu ulogu u višedimenzionalnim vežbama u uslovima ekstremne hladnoće. Ona uključuje vodeće NATO vežbe poput Arktik Endurens (Arctic Endurance) i Kold Rispons (Cold Response). Od 9. do 19. marta, 14 članica NATO-a učestvovalo je u vežbi Kold Rispons 2026 u Norveškoj i Finskoj, gde je raspoređeno oko 25.000 vojnika. Uprkos transatlantskim tenzijama oko Grenlanda, u vežbama je učestvovalo i 3.000 američkih marinaca i pripadnika vazduhoplovstva SAD.

Međutim, Arktik Sentry je tek početak. NATO mora ići dalje kako bi osigurao bezbednost u promenljivom arktičkom okruženju. Ključni element za to je tehnologija situacione svesti.

Arktik predstavlja jedinstveno i kompleksno operativno okruženje. Alijansa mora u središte svojih aktivnosti postaviti autonomne i bespilotne kapacitete za obaveštajno delovanje, nadzor i izviđanje (ISR).

To uključuje sisteme za obradu podataka uz pomoć veštačke inteligencije, svemirske kapacitete za komunikaciju, pozicioniranje i navigaciju, bespilotne vazdušne i pomorske sisteme, kao i tehnologije daljinskog osmatranja i autonomne sisteme. Nabavka ovih kapaciteta koristiće i civilnim aktivnostima, poput operacija potrage i spasavanja, zaštite životne sredine i ublažavanja klimatskih promena.

U celini gledano, daljinski pristup je ključan za prevazilaženje nedostataka u klasičnom nadzoru Arktika, za predviđanje trenutnih pretnji i anticipiranje budućih izazova u regionu koji karakterišu ogromne udaljenosti i surova klima. Na primer, nedavno pokretanje Radne grupe X u Baltičkom moru, eksperimenta sa dronovima, obradom podataka i integracijom sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, moglo bi se lako proširiti i primeniti u arktičkom okruženju.

U tom procesu NATO mora posebno staviti akcenat na suprotstavljanje aktivnostima ratovanja na morskom dnu koje sprovode Rusija i Kina, kao i na razvoj savremenih protivpodmorničkih sposobnosti i napredne pomorske patrolne avijacije.

Na kraju, kako klimatske promene donose nove izazove, NATO će morati da pronađe ravnotežu između fizičkog prisustva ljudi i daljinskog pristupa, što će uticati na buduće odluke o nabavkama i razvoju kapaciteta za operacije na Arktiku. Dok odvraćanje zahteva stalno ljudsko prisustvo i njegovo demonstriranje, neke operacije će u skorijoj budućnosti verovatno biti u potpunosti prepuštene savremenoj tehnologiji.