Neimenovani iranski izvor zapretio je američkom predsedniku Donaldu Trampu "iznenađenjem" ako pošalje američke vojnike na ostrvo Harg, reagujući na napise da SAD razmatraju okupaciju ili blokadu tog ostrva, prenosi iranska državna novinska agencija Tasnim.

"Ako terorista Tramp napravi tu grešku, čeka ga takvo iznenađenje da neće uspeti ni da iznese kovčege svojih vojnika sa našeg tla", navodno je rekao izvor za tu agenciju.

Pretnje dolaze u vreme pojačanih napetosti. Iran je od početka rata više puta upućivao pretnje SAD-u i Izraelu i pokretao osvetničke napade širom Bliskog istoka.

Prošle nedelje Sjedinjene Države su bombardovale vojne objekte na ostrvu Harg, preko kojeg se odvija 90 odsto iranskog izvoza nafte, ali su se uzdržale od napada na njegovu naftnu infrastrukturu.

Tasnim piše i da je Iran zapretio da će ugroziti plovidbu u moreuzu Bab el Mandeb ako Sjedinjene Države izvedu "vojni napad" na Harg. Pritom se misli na kopnenu operaciju, s obzirom na to da su američke snage već izvodile vazdušne udare na ostrvo.

Moreuz Bab el Mandeb nalazi se između Jemena na Arabijskom poluostrvu i afričkih država Džibutija i Eritreje, na ulazu u Crveno more. Povezuje Crveno more sa Adenskim zalivom i dalje sa Indijskim okeanom, pa je jedna od najvažnijih pomorskih ruta na svetu.

Pretnja je znakovita jer jemenski Huti, koje je Iran ranije koristio kao glavne izvršioce svoje strategije za ugrožavanje plovidbe u moreuzu i Crvenom moru, još uvek nisu ušli u sukob, piše novinska agencija Tasnim pozivajući se na iranske zvaničnike.

Zašto je Harg toliko važan?

Važnost ostrva Harg leži u njegovoj centralnoj ulozi u iranskom izvoznom sistemu. Preko ovog ostrva, smeštenog u severnom Persijskom zalivu, Iran izvozi oko 90 odsto svoje sirove nafte, uglavnom prema Kini i drugim azijskim tržištima.

Iako je relativno malo - dugo osam, a široko između četiri i pet kilometara - na ostrvu se nalazi opsežna infrastruktura, uključujući skladišne rezervoare, cevovode i terminale za utovar. Naftovodi sa nekih od najvećih iranskih naftnih polja spajaju se upravo tu pre nego što se sirova nafta ukrca na tankere.

Izvoz nafte je ključan izvor prihoda za iransku vladu, što ostrvo Harg čini vitalnom ekonomskom imovinom. Njegovi terminali mogu utovariti između 1.3 i 1.6 miliona barela sirove nafte dnevno, a duboke vode omogućavaju pristajanje veoma velikih tankera.

Globalne ekonomske posledice

Analitičari procenjuju da bi napad na izvozne terminale ostrva Harg mogao sa globalnog tržišta da ukloni 1.5 do 2 miliona barela nafte dnevno. To bi predstavljalo oko 3 do 4 odsto globalne pomorske trgovine sirovom naftom, smatra Rukaja Ibrahim, strateškinja za sirovine u investicionoj kompaniji BCA. Posebno su izložene azijske ekonomije, uključujući Kinu, koja se uveliko oslanja na isporuke nafte sa Bliskog istoka.


- Napad na naftnu infrastrukturu ostrva Harg ne samo da bi naštetio iranskom izvoznom kapacitetu, već bi i povećao rizik od širih napada na regionalnu energetsku infrastrukturu - rekla je Ibrahim.

Dodala je kako bi takva eskalacija mogla da podigne cene nafte prema 120 dolara po barelu. Od početka rata, cene sirove nafte Brent porasle su za 42 odsto, a WTI za 47 odsto, ističe Džim Rid, globalni vođa makroistraživanja u Deutsche Banku.

Rizik od šire odmazde

Analitičari upozoravaju da najveći rizik leži u mogućoj eskalaciji sukoba koja bi bila usmerena na energetsku infrastrukturu širom regiona. Potencijalne mete mogli bi biti i naftovodi izgrađeni kako bi zaobišli Ormuski moreuz.

- Posebno bi značajan udarac predstavljali napadi na saudijski naftovod Istok-Zapad i naftovod Abu Dabija u UAE-u, koji se oba koriste za preusmeravanje nafte u slučaju zatvaranja Ormuskog moreuza - objasnila je Ibrahim.

Istraživački tim JP Morgana takođe je zaključio da bi napad na ostrvo Harg verovatno izazvao odmazdu u Ormuskom moreuzu ili napade na velika regionalna energetska postrojenja.

Pritom su istakli nekoliko strateški važnih naftnih čvorišta koja bi mogla biti ugrožena, uključujući saudijsku Ras Tanuru, postrojenje za preradu Abkaik i Fudžejru u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Poremećaj u radu bilo kog od ovih postrojenja dodatno bi zaoštrio situaciju sa snabdevanjem naftom na globalnom nivou.