U jutarnjim satima, negde na otvorenom delu Sredozemnog mora, francuska mornarica ponovo je presrela tanker koji prevozi rusku naftu.

Vest je lično potvrdio predsednik Francuske Emanuel Makron, uz poruku koja deluje kao nastavak već poznate linije Pariza – nema popuštanja, čak ni u trenutku kada se pažnja sveta okreće ka drugim krizama, uključujući sukob u Iranu.

Kako je naveo, reč je o brodu „Deyna“, delu takozvane „flote u senci“, koji je zaustavljen i pregledan tokom operacije na moru.

Makron je poruku objavio bez mnogo zadrške: Francuska, kako kaže, ostaje čvrsta u sprovođenju mera i neće dozvoliti da se, kako ih naziva, „špekulanti“ bogate na ratnim okolnostima.

U njegovoj formulaciji nema mnogo prostora za dilemu – ovakva plovila, koja pokušavaju da zaobiđu međunarodne sankcije i pravila plovidbe, biće meta.

Ipak, iza političkih poruka stoji nešto složenija praksa na terenu. Ovo je, zapravo, treći slučaj u kojem francuska mornarica zaustavlja tanker sa ruskom naftom, a drugi put da se to dešava upravo u Sredozemlju.

U prethodna dva slučaja brodovi su na kraju pušteni. Zanimljivo, formalni razlozi za zadržavanje nisu bili identični onome što se čuje iz političkih izjava – optužbe su se svodile na administrativne nepravilnosti, poput nedostatka zastave, a ne direktno na kršenje sankcija.

Jedan od upečatljivijih primera dogodio se 22. januara, kada je tanker „Grinch“, natovaren sa do 115 hiljada tona nafte iz Murmanska, zaustavljen nakon prolaska kroz Gibraltarski moreuz.

Tada je Makron prvi izašao sa tvrdnjom da Francuska vodi borbu protiv tankera pod sankcijama. Međutim, već 18. februara isti brod napustio je francuske vode.

Ministar spoljnih poslova Francuske, Žan-Noel Baro, tada je pokušao da objasni epilog: tanker je, kako je naveo, otišao tek nakon što je platio nekoliko miliona evra i proveo tri nedelje u skupom zadržavanju u luci Fos-sur-Mer. U diplomatskom jeziku to je predstavljeno kao cena za pokušaj zaobilaženja evropskih mera.

Slučaj „Deyna“ nosi slične elemente, ali i dodatne slojeve. Prema podacima Equasis-a, brod plovi pod zastavom Tonge, koja se smatra lažnom, i već se nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Država, Evropske unije i Velike Britanije.

Ruta mu je bila od Murmanska ka Sueckom kanalu, sa teretom od oko 111 hiljada tona nafte. Formalno je registrovan na kinesku kompaniju Hedyna, ali stvarni vlasnici ostaju nepoznati, što ga svrstava u kategoriju takozvane „flote u senci“.

U širem kontekstu, ovakvi incidenti nisu izolovani. Duž evropskih obala već su zabeleženi slični potezi – Švedska, Belgija, Francuska i Estonija povremeno zaustavljaju brodove za koje se sumnja da učestvuju u ovom paralelnom sistemu izvoza.

Ideja je jasna: smanjiti prihode Rusije i otežati funkcionisanje flote koja omogućava izvoz energenata mimo standardnih kanala.

Ali tu se javlja i pravna nijansa koja često ostaje u senci političkih izjava. Povod za zadržavanje gotovo uvek je isti – zastava koja nije u skladu sa pravilima.

Prema dostupnim podacima, „Deyna“ je zaustavljena u neutralnim vodama, nedaleko od teritorijalnih voda Alžira. A upravo tu međunarodno pomorsko pravo postavlja granice: zaplena broda u takvim uslovima nije predviđena, ali inspekcije jesu, pod određenim okolnostima i uglavnom unutar teritorijalnih voda. Zato se, u praksi, brodovi nakon nekog vremena ipak puštaju.

U pozadini svega stoji mnogo veći sistem. Izvoz ruske nafte i naftnih derivata trenutno oslanja se na oko 500 tankera. Zapadni analitičari procenjuju da nekoliko desetina tih brodova uopšte nema jasno definisanu zastavu.

Upravo oni postaju najčešće mete kontrola, što, bez sumnje, utiče i na reputaciju ruske trgovinske flote. Zašto vlasnici ne žure da reše taj status – to ostaje pitanje bez jasnog odgovora.

Zakon o vojnom odgovoru

Paralelno sa događajima na moru, u Moskvi se otvara druga linija reakcije. Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin uputio je predlog izmena zakona o državljanstvu i odbrani.

Suština dokumenta je da se predsedniku Rusije omogući donošenje odluke o angažovanju oružanih snaga radi zaštite ruskih građana koji su, kako se navodi, zadržani ili procesuirani po odlukama stranih ili međunarodnih sudova u kojima Rusija ne učestvuje.

U praksi, to bi moglo značiti i mogućnost prisustva naoružane zaštite na ruskim brodovima. Volodin je pritom bio prilično direktan u oceni zapadnih pravosudnih sistema, tvrdeći da su izgubili kredibilitet i da se umesto prava sve češće vidi mešanje u poslove suverenih država, uz kršenje međunarodnih normi i pritisak na pojedince.