"Situacija je trenutno luda", rekao je Aliko Dangote, najbogatiji čovek u Africi, za „The Economist“ u intervjuu 12. marta iz svoje kancelarije u Lagosu, komercijalnom centru Nigerije. Upravo se vratio sa nekoliko sati vožnje kada je primetio da su cene sirove nafte skočile za 10% zbog najnovijih vesti iz Zaliva.

"Mislim da će ova situacija trajati još neko vreme“" dodao je.

Kako se navdodi u članku, afrički preduzetnici su često samo sporedni igrači u vremenima globalnih kriza. Ali Dangote, 68, nije običan biznismen. Godine 2023, skoro deceniju nakon što je projekat prvi put najavljen, otvorio je najveći rafinerijski kompleks u Africi, na periferiji Lagosa, na području skoro upola manjem od Menhetna. Sa kapacitetom za preradu 650.000 barela nafte dnevno, Dangoteov telefon neprestano zvoni. „Ljudi su spremni da plate bilo šta sada“, kaže on. I samo malo preteruje.

Rafinerija simbolizuje Dangoteovo rastuće bogatstvo i moć. To je daleko najveći projekat u vlasništvu Dangote grupe, konglomerata koji stoji iza njegovog bogatstva od 28,5 milijardi dolara, što ga čini jedinim Afrikancem među 100 najbogatijih ljudi na svetu, prema Forbsu. Ali Dangote kaže da rafinerija otelotvoruje nešto više: potrebu da kontinent postane samodovoljan. „Ako mi, Afrikanci, ne budemo predvodnici u industrijalizaciji Afrike, Afrika se nikada neće industrijalizovati“, kaže on.

Meteorski uspon

Dangote nije počeo kao proizvođač. Kao i mnogi njegovi rođaci (njegov pradeda je bio bogati trgovac orasima i drugim proizvodima), bio je trgovac. Od 1970-ih pa nadalje, uvozio je osnovne proizvode poput soli i šećera, koje je potom prodavao u Nigeriji. U procurelom dokumentu američke vlade iz 2005. godine navodi se da je njegovo bogatstvo „zasnovano na porodičnim vezama i političkim poznanstvima“ i da je u raznim periodima imao ekskluzivna prava na uvoz cementa, šećera i pirinča.

Početkom 2000-ih, ohrabren od strane tadašnjeg predsednika, Dangote je prešao sa uvoza cementa na njegovu proizvodnju. Dangote Cement postaje temelj njegovog bogatstva. Kao jedna od tri Dangoteove podružnice kotirane na Nigerijskoj berzi (NGX), ima tržišnu kapitalizaciju od 13,6 biliona naira (oko 10 milijardi dolara). Njegove operativne marže mogu biti više nego dvostruko veće od onih kod drugih multinacionalnih proizvođača cementa, nadmašujući čak i konkurente na tržištima u razvoju, gde su marže obično veće.

Dangote tvrdi da je ovo dokaz efikasnosti. Kritičari, s druge strane, kažu da je profitirao od poreskih olakšica i zabrana uvoza cementa, baš onog cementa koji je ranije sam uvozio, kao i od strategije agresivnog povećanja proizvodnje i ponude kako bi obeshrabrio potencijalne konkurente.

Međutim, rafinerijski kompleks predstavlja potpuno novi nivo, kako za njega, tako i za Afriku. Da bi izgradio svoj kompleks, Dangote je morao da isuši ogromno močvarno područje i izgradi luku za prevoz ogromne opreme. Tokom posete pre intervjua, novinari časopisa „The Economist“ obišli su lavirint cevi i postrojenja, sa najvećim tornjem za destilaciju višim od londonskog Big Bena. Skoro 200 rezervoara za gorivo na lokaciji je projektovano za skladištenje više od 4 milijarde litara, više tečnosti nego što Francuska proizvede za godinu dana. „Mi zapravo gradimo pistu tamo“, kaže Dangote. „Niko ne veruje da postoji nešto slično u Africi. Možemo da dovezemo ljude avionom ako žele da to vide“, dodaje on.

Neizbežni konglomerat

Rafinerija je podjednako makroekonomski podvig koliko i industrijski. MMF je procenio da bi, ako bi radila punim kapacitetom, mogla da poveća BDP Nigerije koji nije povezan sa naftom za 1,5% između 2025. i 2026. godine i da poveća devizne rezerve za 5,5 milijardi dolara godišnje. Decenijama je Nigerija, iako najveći proizvođač nafte u podsaharskoj Africi, uvozila većinu svog goriva. Dangoteova rafinerija, koja može da pokrije domaću potrošnju, smanjuje potrebu za dolarima i stabilizuje nairu. „Nigerija bi danas stagnirala bez ove rafinerije“, kaže on.

Rafinerija ima širu ulogu od same energetike. Proizvodi polipropilen za plastiku i uskoro će početi da proizvodi ključnu hemikaliju za deterdžente.

U skladištu veličine hangara za avione, transportne trake istovaruju gomile đubriva na kamione koje pokreće gas rafinerije, a koji se zatim upućuju u posebno izgrađenu luku. To je samo delić od 3 miliona tona đubriva koje može da proizvede godišnje, više nego bilo koja druga fabrika u Africi. De fakto zatvaranje Ormuskog moreuza, kroz koji prolazi trećina svetske pomorske trgovine đubrivima, zbog iranskih napada, dodatno naglašava značaj Dangotea.

Koji su njegovi sledeći planovi? Dangote planira da listira deo rafinerije na Nigerijskoj berzi, a takođe razmatra i listiranje na Londonskoj berzi (iako sličan plan za njegov posao sa cementom nikada nije realizovan). Tokom naredne tri godine, želi da značajno poveća kapacitet rafinerije, na nivo koji bi bio skoro polovina ukupnog kapaciteta Saudijske Arabije. Takođe planira da koristi gas proizveden u rafineriji za proizvodnju električne energije, koja bi napajala fabrike u okolnom području.

Dangote grupa ima ambicije van Nigerije; već posluje u 16 ​​afričkih zemalja. Prošle godine, najavljen je zajednički projekat u Etiopiji vredan 2,5 milijardi dolara za izgradnju fabrike đubriva slične veličine kao ona u Nigeriji. Dangote kaže da će uložiti još milijardu dolara u projekte cementa i energije u Zimbabveu. Takođe pominje i druge ideje: rudarstvo kalijuma i fosfata, preradu bakra u Zambiji, preradu kakaa u Gani i Obali Slonovače i izgradnju naftovoda od Namibije do Centralne Afrike.

„Sećate se tog imena“

„Znamo da ako mi ne investiramo, niko drugi neće doći da investira na našem kontinentu“, kaže Dangote. Ko, pita retorički, je vodio investicije u Istočnoj Aziji? „Ne Evropljani, već sami Azijati.“ A industrijalci u Indiji? „Svi su Indijci.“

 Dangoteove ambicije i rafinerija već su podstakle poređenja sa Mukešom Ambanijem, najbogatijim čovekom u Indiji, čiji konglomerat upravlja najvećom rafinerijom u zemlji.

„Sećate se njegovog imena. Aliko Dangote bi uskoro mogao postati afrički Ambani“, kaže Amit Džain sa Tehnološkog univerziteta Nanjang u Singapuru.

Ipak, dok Dangote naglašava potrebu da afrički preduzetnici investiraju u Afriku, on sugeriše da većina njih nije u mogućnosti ili ne želi da to učini. „Ne vidim nijednu afričku zemlju danas koja bi mogla da izgradi rafineriju, a ako to urade, mogu im samo poželeti sreću“, kaže on, sećajući se ogromnog truda koji je i sam uložio.

„Afrikanci generalno možda nemaju takav kapital. Čak i kada ga imaju, ne žele da investiraju. Plaše se. Mi se ne plašimo.“

Njegove kompanije se i dalje u velikoj meri oslanjaju na strane podizvođače za tehnički zahtevne radove, od izgradnje do održavanja. Većina menadžera rafinerije dolazi iz Indije, a cementna kompanija ima dugogodišnje partnerstvo sa kineskom kompanijom Sinoma. Dangote odbacuje kritike. „Mi smo veoma, veoma inovativni“, kaže on, napominjući visok nivo automatizacije u rafineriji i proizvodnji cementa.

BONUS VIDEO