Gotovo svi pokazatelji koji upozoravaju na dolazak šireg rata su aktivirani, a zapanjujuće je što se vlada Ujedinjenog Kraljevstva ne uspeva bolje pripremiti, upozorio je jedan od vodećih akademika. Dr Rob Džonson, direktor Centra za proučavanje promenljive prirode sukoba na Univerzitetu Oksford, tvrdi da 95% indikatora koji ukazuju na nadolazeći oružani napad „treperi crveno“, piše Sky News.


Popis od 80 pokazatelja

Prema Džonsonu, Kina preduzima korake koji se očekuju od zemlje koja se sprema da napadne Tajvan, dok bi Rusija mogla da se priprema za vojne operacije protiv članice NATO-a. To se događa uz invaziju Vladimira Putina na Ukrajinu, koja je ušla u petu godinu, kao i rat SAD-a i Izraela protiv Irana.

Oslanjajući se na istorijske lekcije, uključujući period uoči Drugog svetskog rata, Džonson je sastavio listu od 80 „pokazatelja pripreme za sukob i nadolazeći oružani napad“. Ti pokazatelji obuhvataju vojne aktivnosti i neprijateljsku diplomatiju države koja se sprema za napad, kao i društvene promene i vladine informativne kampanje.

Na pitanje koliko ih je već aktivno, Džonson je odgovorio: „Ako pogledate ceo spisak, ispunjeno je oko 94 do 95 posto.“ „Drugim rečima, zaista smo vrlo blizu pretnji oružanog sukoba“, dodao je.

Kako prepoznati pripreme za rat

Zemljama koje planiraju vojnu akciju obično je potrebno vreme da pripreme ne samo oružane snage, već i industrijsku bazu, ekonomiju i stanovništvo. Džonson je rekao da je jedan od ranih pokazatelja buduće ratobornosti kada država počne značajno da širi svoju mornaricu, što može da traje i do 20 godina. Takođe se gradi dodatna infrastruktura za lakše kretanje trupa ili uspostavljanje odbrambenih položaja.

„Mogli biste da vidite modernizaciju železničkih pruga“, rekao je Džonson u intervjuu. „Grade se tuneli, bunkeri, možda i skladišta. To zahteva vreme.“

Bliže samom napadu pojačavaju se vojne aktivnosti poput vežbi, testiranja projektila i dodatnog novačenja. Diplomatski rečnik na svetskoj sceni postaje agresivniji, uključujući povlačenje iz sporazuma, opoziv ambasadora ili prekid diplomatskih odnosa. Vlada bi takođe morala da preduzme vanredne korake na domaćem planu, poput ograničavanja kretanja, racionalizacije hrane i goriva, kao i korišćenja medijskih platformi za promovisanje patriotizma i demonizovanje stranaca.

U poslednjim mesecima, nedeljama ili danima usledila bi mobilizacija trupa prema meti, kao što se dogodilo kada je Rusija pokrenula napad na Ukrajinu 2022. godine.

„Videli smo mobilne krematorijume raspoređene na granici“, rekao je Džonson. „U poslednja 24 sata videli smo dostavu zaliha krvi isturenim medicinskim jedinicama. A pošto je krv teško čuvati, to je poslednji pokazatelj. Tada znate da imate još 24 sata. Dolaze.“

Britanija nije spremna

Osim što je zabeležio znakove upozorenja, akademik je razradio i kakve bi se reakcije mogle očekivati od drugih država. „Iz toga proizlazi određeni sled reakcija“, rekao je. Sve počinje praćenjem događaja, a ako sumnje rastu, prelazi se na diplomatiju i intenzivnije prikupljanje obaveštajnih podataka kako bi se bolje razumele namere druge zemlje.

Ako se pokazatelji rata nastave pojavljivati, suparničke vlade takođe moraju da se stave u stanje pripravnosti, bilo da odvrate agresiju ili da budu spremne za odbranu. Dok je nemačka potrošnja na odbranu 1930-ih naglo rasla, Ujedinjeno Kraljevstvo je preduzelo slične mere, brzo šireći industrijsku bazu za proizvodnju oružja, pri čemu su fabrike automobila pretvorene u proizvodne linije za avione Spitfire, a uz postojeće pogone gradile su se i „fabrike u senci“.

Džonson je rekao da je kontrast sa današnjicom najoštriji mogući. Iako ratovi već besne na Bliskom istoku i u Ukrajini, istakao je da Kir Starmer nije odgovorio značajnim i brzim povećanjem izdataka za odbranu, uz jačanje preostalih odbrambenih industrijskih kapaciteta Ujedinjenog Kraljevstva.

„Nepripremljenost smatram šokantnom. Da, baš tu reč koristim, šokantno“, rekao je akademik. „Očekivao bih hitno širenje Kraljevske ratne mornarice, brzo povećanje proizvodnje municije u Ujedinjenom Kraljevstvu, zajedničku proizvodnju sa Evropom. I što je ključno, želeo bih da javnost bude propisno obaveštena o prirodi pretnje.“

„Nalazimo se u trenutku koji podseća na zimu 1939.“

Na pitanje šta njegova analiza pokazatelja govori o potencijalnoj pretnji Kine, Džonson je rekao: „Kina je u tome daleko odmakla.“

„Tu je takozvana ‘diplomatija vukova ratnika’. Videli smo vojne vežbe, velike pomorske manevre. Ubrzano se naoružavaju, modernizuju vojsku i masovno troše na odbranu. A možda je najviše zabrinjavajuća najava da će do 2030. imati hiljadu nuklearnih bojevih glava“, objasnio je.

Što se tiče Rusije, iako se njene snage bore u Ukrajini, one se istovremeno ponovo naoružavaju kod kuće. To, prema Džonsonu, znači da su pokazatelji koji upućuju na mogući ruski napad na članicu NATO-a takođe očigledni.

„Sada se nalazimo u trenutku koji podseća na zimu 1939, kada je ključni izvor pretnje, Rusija, spreman za napad. Pripremaju se. Proizvodnja municije im je u punom pogonu. A mi i dalje oklevamo, nadajući se da se to možda neće dogoditi.“