Rusija priprema zakon koji bi predsedniku Vladimiru Putinu omogućio da donosi odluke o slanju vojske van granica zemlje, uz obrazloženje zaštite ruskih državljana. Ova inicijativa dolazi u trenutku pojačanih upozorenja NATO-a i zapadnih zemalja o mogućem širem sukobu.

Državna Duma je u prvom čitanju usvojila predlog zakona kojim bi se značajno proširila ovlašćenja predsednika Rusije kada je reč o upotrebi oružanih snaga u inostranstvu, prenose agencije Interfaks i Pravda.

Prema predlogu, predsednik bi imao pravo da odlučuje o angažovanju ruske vojske van teritorije države. U dokumentu se navodi da bi takve intervencije bile moguće radi zaštite ruskih državljana u situacijama kao što su hapšenje, pritvaranje ili vođenje sudskih postupaka u drugim državama.

– U utorak je Duma u prvom čitanju usvojila predlog zakona o mogućnosti eksteritorijalne upotrebe jedinica Oružanih snaga Rusije radi zaštite ruskih državljana na osnovu odluke predsednika Rusije – navodi se u zvaničnom saopštenju.

Predlog takođe predviđa mogućnost vojne intervencije i u slučajevima postupaka pred stranim ili međunarodnim sudovima, uključujući i one čiju nadležnost Moskva ne priznaje.

Ukoliko zakon bude usvojen u konačnoj formi, Vladimir Putin bi dobio široka ovlašćenja da naređuje vojne operacije u inostranstvu u slučajevima koje Rusija oceni kao „progon“ svojih građana.

– Predlog je razvijen radi zaštite prava ruskih državljana u slučaju hapšenja, pritvaranja, krivičnog gonjenja ili drugih postupaka – navodi se u obrazloženju zakona.

Predsednik Odbora za odbranu Dume Andrej Kartapolov izjavio je da će ovaj zakon doprineti zaštiti ruskih građana i organizacija, ali i pomoći u suprotstavljanju, kako je naveo, rastućoj kampanji rusofobije na međunarodnoj sceni.

Ipak, zakon još mora da prođe dodatna dva čitanja pre nego što bude konačno usvojen.

Ova inicijativa dolazi u trenutku kada zapadni zvaničnici sve češće upozoravaju na moguće agresivne poteze Rusije.

Tokom leta 2025. godine, šef nemačke obaveštajne službe BND upozorio je na rizik od provokacija u baltičkim državama, uz pominjanje mogućeg „krimskog scenarija“. Istovremeno, načelnik francuskog Generalštaba Fabijen Mandon pozvao je na pripreme za potencijalni sukob sa Rusijom u naredne tri do četiri godine.

Zapadni analitičari smatraju da se Rusija već nalazi u ranoj fazi priprema za širi konflikt, navodeći da se kroz zakonodavne poteze može naslutiti pravac budućih događaja. Institut za ratne studije (ISW) ocenjuje da je takozvana „faza nula“ već u toku – reorganizuju se vojne oblasti, pojačava prisustvo uz granicu sa Finskom, dok se širom Evrope beleže sabotaže, ometanje GPS signala i druge vrste provokacija.

Usvajanje ovog zakona moglo bi Rusiji obezbediti jasan pravni okvir za brze vojne intervencije van svojih granica, slične onima koje su se dešavale prethodnih godina.

Ukoliko bude usvojen u završnoj formi, ovaj zakon bi mogao značajno uticati na način na koji Moskva opravdava i sprovodi svoje vojne operacije u inostranstvu.