Šefica najveće opozicione tajvanske partije Kuomintang Čeng Livun posetila je maticu Kinu prošle nedelje – reč je o događaju koji je važan za region i čitavi svet jer funkcioniše tako da ublaži političke i vojne tenzije u Tajvanskom moreuzu.

Lider najveće opozicione stranke Tajvana, partije Kuomintang, Čeng Livun prošle nedelje je na poziv predsednika Si Đinpinga posetila maticu Kinu. 

To je prva poseta vođe Kuomintanga od 2016. godine, kada je ta stranka, u davnoj prošlosti smrtni protivnik u matici vladajuće Komunističke partije Kine, a sada njen najspremniji sagovornik na Tajvanu, po drugi put od uvođenja višepartijskih izbora izgubila vlast na tom pacifičkom ostrvu sa 23 miliona stanovnika.

Čeng je još nakon svoje pobede na unutarpartijskim izborima u oktobru prošle godine najavila da je njen najveći zadatak utvrđivanje mira u Tajvanskom moreuzu. To je ponovila i pred polazak za maticu, kada je izjavila da je suština njene posete učvršćivanje mira i stabilnosti u moreuzu. 

Ona je u matici Kini posetila Mauzolej dr. Sun Jatsena, osnivača Kuomintanga, u Nanđingu, kao i predstavništva više tajvanskih kompanija u Šangaju, da bi se 10. aprila u Pekingu susrela sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. 

Po izveštavanju kineske državne novinske agencije Sinhua, on je tom prilikom izrazio spremnost da radi sa svim tajvanskim partijama na jačanju razmene i dijaloga, promociji mira i unapređivanju života građana "zasnovano na zajedničkom političkom temelju privrženosti konsenzusu iz 1992. godine (da postoji samo jedna Kina) i protivljenju nezavisnosti Tajvana".

Različiti pogledi na posetu Čengove

Susret Čeng sa predsednikom Sijem Đinpingom na Tajvanu se, između ostalog, vidi kao njeno nastojanje da se vlastima u Pekingu nametne kao najvažnija figura Kuomintanga, budući da, mada jeste uspela da dođe na čelo te stranke, ona do tog trenutka nije bila među njenim najistaknutijim ličnostima. 

Pristalice izrazito separatističke Demokratske progresivne partije koja drži vlast u Tajpeju, ali se u parlamentu sada nalazi u manjini, u toj poseti vide kolaboracionizam i izdaju ideje nezavisnog Tajvana. Takođe, oni u gostoprimstvu vlasti u Pekingu vide njihovo nastojanje da preko Kuomintanga, koji ima najviše fotelja u tajvanskom parlamentu, (delimično) blokiraju ambiciozni plan vlade u Tajpeju o vanrednoj kupovini paketa naoružanja vrednog čak 39 milijardi američkih dolara. 

Ipak, dosta analitičara se slaže da je opozicioni Kuomintang, koji zagovara dobre kulturne, ekonomske, kao i mirne i stabilne političke odnose sa maticom, ali po pravilu gubi podršku glasača svaki put kada napravi neki potez koji se može protumačiti kao želja za reintegracijom Tajvana u komunističku Kinu, učinio narodu tog trusnog ostrva u Istočnoj Aziji uslugu time što je realizovao posetu Čeng Pekingu.

Mračni oblaci nad Tajvanom

Jer, nad Tajvanom se, zbog sukoba u Persijskom zalivu, nadvijaju mračni oblaci nestašice energenata, pre svega prirodnog gasa, a onda i hemijskog elementa helijuma, potrebnog za proizvodnju čipova koji su najveći izvor prihoda tog ostrva. Matica Kina bi mogla da priskoči u pomoć donacijama energenata i tako odigra vitalnu ulogu u očuvanju tajvanske ekonomije.

Ne samo to, vladu i stanovništvo na tom ostrvu brine i činjenica da se američki vojne formacije – PVO, marinci, vojni brodovi i raketna artiljerija – prebacuju iz regiona Istočne Azije na Bliski istok, čime se slabi vojni štit koji bi trebalo da maticu odvrati od eventualne oružane intervencije na Tajvanu. 

Od ranije, za establišment u Tajpeju je briga i lakonski i nipodaštavački odnos predsednika Donalda Trampa i njegovog tima prema Tajvanu, koji to ostrvo vide kao parazit koji je eksploatisao dobru volju i velikodušnost SAD zarad sopstvene bezbednosti i profita. Oni su ga stoga prošle godine opteretili visokim carinama i zahtevima za investicije i velike kupovine američkog naoružanja i drugih proizvoda.

Ovome treba dodati i anksioznost i atmosferu neizvesnosti koju izaziva Trampovo vođenje rata i međunarodnih odnosa putem objava nepromišljenog i neretko ekstremnog sadržaja na društvenim mrežama.

Tako je poseta Čeng jedna vrsta melema na duševnu, a zbog rata u Zalivu uskoro i materijalnu, ranu naroda na Tajvanu, koji već izvesno vreme više od svega priželjkuje status kvo, odnosno, relativno dobre odnose sa Pekingom uz očuvanje sopstvene visoke autonomije (praktično, defakto nezavisnosti).