U jeku velikih najava o formiranju međunarodne misije za obezbeđenje Ormuskog moreuza, iz Pariza stiže snažna politička poruka koja je izazvala veliku pažnju. Francuska je odlučila da sa današnjeg samita isključi ključne predstavnike evropskih i NATO struktura – Marka Rutea i Ursulu fon der Lajen.

Prema navodima zapadnih zvaničnika, upravo je Jelisejska palata u dva navrata uklonila njihova imena sa liste zvanica koju je predložio britanski premijer Kir Starmer. Kao obrazloženje navedeno je da se sastanak organizuje u formatu šefova država i vlada.

Ovakav potez ukazuje na dublje razlike unutar zapadnog saveza. Dok London nastoji da uključi institucionalne lidere NATO-a i Evropske unije, Pariz očigledno želi da političku kontrolu zadrži u rukama nacionalnih lidera.

 Samit pod znakom pitanja

Samit, čiji su domaćini francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Starmer, formalno je posvećen izradi plana za bezbednost Ormuskog moreuza nakon završetka rata. Ipak, već na samom početku prate ga sumnje i skepticizam.

„Suština je da se stvori utisak da plan postoji, iako on zapravo još nije definisan“, naveo je jedan zapadni zvaničnik, ukazujući na ozbiljne političke i vojne prepreke koje stoje na putu realizacije.

U Pariz bi trebalo da stignu lideri poput nemačkog kancelara Fridriha Merca i italijanske premijerke Đorđe Meloni, dok američki predsednik Donald Tramp neće prisustvovati sastanku, iako se očekuje da će biti naknadno informisan o zaključcima.

Plan koji je na stolu predviđa tri faze: najpre diplomatsku koordinaciju, zatim logističku podršku brodovima koji bi mogli biti blokirani u moreuzu, a potom i mogućnost raspoređivanja mornaričkih snaga u regionu.

Međutim, ključni problem ostaje – nijedna od tih faza ne može da se realizuje bez prethodnog prekida sukoba između Irana i Sjedinjenih Američkih Država, na čemu posebno insistira Francuska.

Iako je Makron već rasporedio nosač aviona i fregate u istočni Mediteran, on odbija bilo kakvu direktnu akciju u samom Ormuskom moreuzu dok se ne postigne primirje.

U međuvremenu, vojni planeri takozvane „koalicije voljnih“ identifikovali su brojne probleme u vezi sa eventualnom zaštitom brodova, posebno u scenariju u kojem Sjedinjene Američke Države ne bi direktno učestvovale.

 Borba za kontrolu u Evropi

Ceo proces dodatno komplikuje politički kontekst. U evropskim krugovima sve se češće ocenjuje da je ovaj samit pokušaj odgovora na pritisak iz Vašingtona, gde Donald Tramp jasno poručuje da je bezbednost Ormuskog moreuza prvenstveno odgovornost Evrope.

U tom svetlu, odluka Pariza da iz sastanka izostavi Ursulu fon der Lajen i Marka Rutea dobija dodatnu težinu. Ona se tumači kao deo šire borbe za politički primat unutar Evrope i pokušaj da se ključne bezbednosne odluke vrate iz nadnacionalnih institucija u ruke država članica.