Predsednik Rusije Vladimir Putin je u obraćanju učesnicima komemorativnih događaja povodom 111. godišnjice genocida nad Jermenima istakao da su posledice masovnih zločina nad bespomoćnim ljudima pokazale do čega dovode podsticanje verske mržnje, nacionalizam i ksenofobija, prenose RIA Novosti.

- Danas odajemo poštu stotinama hiljada žrtava genocida nad jermenskim narodom – jedne od najstrašnijih tragedija 20. veka. Brutalni pokolj bespomoćnih, nevinih ljudi, koji su ubijani, ranjavani i proterivani iz svojih gradova i sela, potresao je čitav civilizovani svet, a njegove katastrofalne posledice ubedljivo su pokazale do čega dovode raspirivanje verske mržnje, nacionalizam i ksenofobija - navodi se u poruci.

Šef ruske države je naglasio da je stav Rusije po ovom pitanju oduvek bio nepromenjen i da je već u maju 1915. godine bio izražen u zajedničkoj deklaraciji Rusije, Velike Britanije i Francuske, koja je osudila nasilje nad jermenskim narodom kao zločin protiv čovečnosti i civilizacije, a kasnije i u izjavi Državne dume od 14. aprila 1995. godine.

Krajem 19. i početkom 20. veka Osmansko carstvo sprovodilo je sistematske progone Jermena. Prema podacima niza istoričara, 1915. godine ubijeno je više od 1,5 miliona pripadnika ovog naroda.

Činjenicu genocida nad Jermenima u Osmanskom carstvu priznale su 23 države, kao i Evropski parlament i Svetski savet crkava. Ruska Državna duma je 1995. godine usvojila rezoluciju "O osudi genocida nad jermenskim narodom 1915–1922. godine na njegovoj istorijskoj teritoriji – u Zapadnoj Jermeniji".

Ranije je premijer Jermenije Nikol Pašinjan potvrdio izjavu ministra spoljnih poslova Ararata Mirzojana da međunarodno priznanje genocida nad Jermenima nije spoljnopolitički prioritet Jerevana.

Zvanična Ankara i danas negira, bez obzira na dokaze, da se taj tragični događaj zbio i uvek burno reaguje na njegovo pominjanje.