Veteran rata na Foklandskim ostrvima, Sajmon Veston, rekao je da se nada da će kralj Čarls Treći moći da ubedi američkog predsednika Donalda Trampa da „popusti“ zbog izveštaja da bi SAD mogle da preispitaju svoj stav podrške britanskom pravu na Folklandska ostrva.

Veston je za BBC Newsnight rekao da Trampov „ispad negodovanja“ oko suvereniteta ostrva „čini da naša žrtva deluje pomalo irelevantno“.

Interni imejl Pentagona, koji je objavio Rojters, sugeriše da SAD razmatraju opcije za kažnjavanje saveznika NATO-a za koje veruju da nisu podržali njihov rat protiv Irana. BBC News nije bio u mogućnosti da pregleda imejl.

Dauning strit je saopštio da suverenitet Foklandskih ostrva „leži na Velikoj Britaniji“ i da je pravo stanovnika ostrva na samoopredeljenje od najveće važnosti.

Izveštaj o stavu SAD pojavio se tri dana pre državne posete kralja Čarlsa i kraljice Kamile SAD.

Veston je rekao da se nada da će monarh moći da ubedi Trampa da „popusti i smiri se“ oko ostrva, koja su pod britanskom vlašću od 1833. godine.

„On [Tramp] apsolutno ne obraća pažnju na čovečnost koju zloupotrebljava svojim rečima, jer narod Foklanda zaslužuje više poštovanja, ali i svaki veteran koji je služio tamo zaslužuje više poštovanja.“

On je komentare američkog predsednika nazvao „veoma nedržavničkim“ i rekao da je „tužan i razočaran što je došlo do ovoga“.

Veston je služio kao velški gardista tokom rata 1982. godine između Velike Britanije i Argentine oko teritorije.

Pretrpeo je opekotine od skoro 50% tela tokom bombardovanja broda Ser Galahad, što je izazvalo najveći gubitak britanskih života tokom rata.

Argentina je sada saopštila da želi da ponovo otvori pregovore sa Velikom Britanijom o Foklandskim ostrvima, nešto na šta je malo verovatno da će Velika Britanija pristati.

Međutim, portparol sera Kira Starmera je u petak rekao da „suverenitet leži na Velikoj Britaniji i da je pravo ostrvljana na samoopredeljenje najvažnije“.

U međuvremenu, Dauning strit je napomenuo da su njegovi stanovnici ranije „ubedljivo“ glasali za ostanak u britanskoj prekomorskoj teritoriji.

Sva ostrva, osim tri od 1.672 birača sa pravom glasa, odlučila su se da ostanu britanska teritorija na referendumu 2013. godine, uz izlaznost veću od 90%.

Iako je desetonedeljni rat završen predajom argentinskih snaga, zemlja i dalje polaže pravo na suverenitet nad ostrvima koja se nalaze oko 483 km istočno od nje u jugozapadnom Atlantskom okeanu.

Vlada Folklandskih ostrva je u petak saopštila: „Foklandska ostrva imaju potpuno poverenje u obavezu koju je dala vlada Ujedinjenog Kraljevstva da će podržati i braniti naše pravo na samoopredeljenje.“

Portparol američkog Stejt departmenta, citiran od strane novinske agencije AFP, rekao je u petak da je stav SAD o ostrvima ostao „neutralan“.

„Priznajemo da postoje suprotstavljeni zahtevi za suverenitetom između Argentine i Ujedinjenog Kraljevstva“, rekao je portparol.

Dodali su da SAD priznaju „de fakto administraciju Ujedinjenog Kraljevstva“ nad arhipelagom, a da ne zauzimaju stranu u pogledu zahteva za suverenitetom.

Polaganje prava na suverenitet nad Foklandskim ostrvima bio je poziv koji je svaka argentinska vlada koristila u prošlosti, garantovano izazivajući reakciju naroda.

U argentinskom predsedničkom dvorcu, ploča posvećena ostrvima - koja nazivaju Malvini - postavljena je na vrhunsko mesto.

U petak je argentinski predsednik Havijer Milei, Trampov saveznik, objavio velikim slovima na društvenim mrežama: „Malvini su bili, jesu i uvek će biti argentinski.“

Sajmon Veston je rekao za Newsnight: „Ono što nam ne treba jeste da gospodin Milei zadigne rukave i veruje da agresija može da uspe, jer bi to samo koštalo više života.“

Mileijev ministar spoljnih poslova takođe je osudio istraživanje i vađenje prirodnih resursa oko ostrva, gde postoje značajna naftna polja, prenosi Tanjug. 

(Politika)

BONUS VIDEO