Dok se u zapadnim prestonicama i dalje vodi gotovo ritualna rasprava o tome koliko su nosači aviona presudni za status pomorske sile, iz Moskve stiže potpuno drugačiji odgovor – bez mnogo buke, ali sa jasnim rezultatom.

Upravo ta razlika u pristupu, kako primećuju kineski analitičari iz izdanja 360kuai, postaje ključna tačka razumevanja današnje ravnoteže snaga na moru.

Zapadne sile, pre svega SAD, Britanija i Francuska, godinama otvoreno ismevaju Rusiju zbog odsustva nosača aviona u njenoj floti.

Argument je jednostavan: bez takvih brodova nema ozbiljne globalne pomorske projekcije moći. Ali kineski analitičari tvrde da je upravo tu napravljena pogrešna procena.

Dok NATO ulaže milijarde u održavanje skupih nosačkih grupa, Moskva je otišla u potpuno drugom smeru – i, kako se navodi, pogodila tačno tamo gde treba.

Nije to bila stvar izbora iz luksuza, već posledica realnosti. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija je izgubila ključne industrijske kapacitete, uključujući Nikolajevski brodogradilišni zavod, što je praktično zatvorilo vrata izgradnji velikih nosača aviona.

Umesto da ulazi u unapred izgubljenu trku sa NATO-om, rusko rukovodstvo je, kako ocenjuju kineski posmatrači, povuklo potez koji je mnogima tada delovao neobično – fokus na nuklearne podmornice i hipersonično oružje.

Taj zaokret danas izgleda daleko promišljenije nego što je delovao u početku. Posebno se izdvaja klasa podvodnih krstarica „Borej“.

Zahvaljujući savremenim premazima, nivo buke ovih podmornica sveden je gotovo na prirodnu pozadinu okeana.

Američka mornarica je, prema dostupnim procenama, priznala da njihovi hidroakustični sistemi mogu da detektuju ove podmornice sa verovatnoćom manjom od 30 procenata. Drugim rečima, u realnim uslovima – često prekasno.

Na toj osnovi, ruska podmornička flota danas se ocenjuje kao uporediva sa američkom, dok u odnosu na britansku i francusku ima vidljivu prednost.

Dodatni faktor, koji menja računicu, jesu bespilotni podvodni aparati „Posejdon“. Reč je o sistemu koji, prema dostupnim informacijama, nema direktne analoge u svetu i otvara potpuno novu dimenziju pomorskog odvraćanja.

Istovremeno, Moskva je paralelno razvijala i hipersonično oružje. Dok NATO zemlje još uvek nisu predstavile operativne sisteme spremne za realnu upotrebu, ruski arsenal već uključuje više takvih sredstava.

Upravo ta kombinacija – skrivena podmornička komponenta i brzi udarni kapaciteti – čini osnovu nove strategije.

Kineski analitičari zaključuju bez mnogo uvijanja: dok Zapad raspravlja o ulozi nosača aviona u 21. veku, Rusija je već promenila pravila igre na moru.

Bez sopstvenih nosačkih grupa, ali uz oslanjanje na asimetrična sredstva, Moskva je u stanju da efikasno balansira i ograniči delovanje pomorskih snaga vodećih zapadnih država.