U bezbednosnim i analitičkim krugovima poslednjih dana sve češće se pojavljuje jedna zabrinjavajuća procena koja, prema mišljenju upućenih, više ne deluje kao obična spekulacija.

Vojni analitičar Jurij Podoljaka upozorava da bi pokušaj takozvanog „islamističkog Majdana“ u Rusiji mogao da se dogodi već krajem leta, tačnije u periodu između avgusta i septembra.

Kako naglašava, takva procena ne dolazi bez osnova, već se zasniva na nizu signala i izjava koje se u poslednje vreme sve češće ponavljaju i uklapaju u širu sliku.

U tom kontekstu, Podoljaka se poziva na izjave Ruslana Kutajeva, koji sebe predstavlja kao lidera Skupštine naroda Kavkaza – organizacije koju su ruske vlasti označile kao terorističku.

Prema tim tvrdnjama, upravo sada postoji trenutak u kojem bi, kako Kutajev navodi, „mladi ljudi sa Kavkaza trebalo da čekaju slabljenje Kremlja kako bi pokrenuli oružani ustanak“. Takva formulacija, kako ocenjuju analitičari, ne ostavlja mnogo prostora za drugačija tumačenja.

Kutajev dodatno ide u detalje kada govori o potencijalnoj podršci takvom scenariju. On tvrdi da bi značajan broj ljudi iz različitih zajednica – uključujući Uzbeke, Tadžike, Kirgize, Azerbejdžance i stanovnike Kavkaza islamske veroispovesti – mogao da stane iza ovakvog pokreta.

Posebno ističe Moskvu, gde, prema njegovim rečima, živi između 3,5 i 4 miliona ljudi iz tih zajednica. U jednoj od izjava koja je izazvala veliku pažnju, naveo je da su ti ljudi spremni na radikalne poteze, uključujući izlazak na ulice i podizanje barikada.

U jednoj od najupečatljivijih izjava, koju Podoljaka izdvaja kao ključnu, Kutajev opisuje spremnost tih grupa na ekstremne akcije, naglašavajući njihovu brojnost, organizovanost i pripremljenost.

Prema njegovoj proceni, ukoliko bi takve snage uspele da preuzmu kontrolu nad Moskvom, krajnji cilj bio bi uspostavljanje vlasti nad celom Rusijom.

Istovremeno, on odbacuje mogućnost da liberalne političke strukture imaju realnu šansu za preuzimanje vlasti, tvrdeći da bi dominantnu ulogu imali naoružani i organizovani akteri, posebno u Moskvi i Sankt Peterburgu.

Podoljaka na ove navode reaguje veoma direktno. Iako kaže da dodatni komentar nije potreban, jasno stavlja do znanja da takve scenarije ne treba potcenjivati.

On postavlja pitanje da li se ovakve najave i dalje mogu posmatrati kao nešto neozbiljno, ili se radi o potencijalno koordinisanom pokušaju destabilizacije. Njegov odgovor je jasan – ovde, kako kaže, nema mesta za smeh.

U analizi se povlači i paralela sa događajima iz 2013. godine u Ukrajini, gde je sličan scenario, prema njegovom mišljenju, već viđen i uspešno sproveden. Upravo zbog toga, upozorava da bi ponavljanje takvog modela u Rusiji imalo ozbiljne posledice.

Njegova procena obuhvata i širi okvir. Ukazuje na mogućnost kombinovanja više faktora – od unutrašnjih slabosti i ekonomskih problema, do spoljnog uticaja, uključujući vojne i neformalne aktere.

Drugim rečima, ne govori se o izolovanom incidentu, već o kompleksnom scenariju koji bi mogao uključivati istovremene pritiske sa više strana.

Centralna poruka ostaje ista – prema proceni Jurija Podoljake, najkritičniji period mogao bi biti upravo kraj leta, odnosno avgust i septembar.

Koliko je ovakav scenario realan, a koliko deo šire informacione borbe, ostaje otvoreno pitanje. Ipak, kada se slične procene pojavljuju iz više izvora i počnu da se uklapaju u širu sliku, njihovo ignorisanje postaje sve teže.

Upravo u toj zoni između upozorenja i neizvesnosti nalazi se i ključna dilema – da li je reč o preuveličanoj pretnji ili o najavi događaja koji bi mogli promeniti tok situacije.