Evropa u narednom periodu više neće moći bezrezervno da se oslanja na Sjedinjene Američke Države, upozorio je bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, iznoseći ozbiljne sumnje u budućnost NATO saveza u njegovom sadašnjem obliku.

U razgovoru za nemački magazin Špigl, Fišer je otvoreno govorio o promenama u globalnom poretku i naglasio da dosadašnji model oslanjanja na američku vojnu zaštitu više nije održiv.

– U vremenu koje dolazi nećemo moći jednostavno da računamo na Sjedinjene Države. Takođe nisam siguran da će NATO opstati, barem ne kao klasični transatlantski savez kakav poznajemo – rekao je Fišer.

On smatra da bi Evropa trebalo da razmotri formiranje sopstvenog bezbednosnog sistema, svojevrsnog „evropskog NATO-a“, koji bi bio prilagođen novim geopolitičkim okolnostima. Prema njegovim rečima, evropske države moraju preuzeti znatno veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, umesto da se, kao decenijama unazad, oslanjaju na američku vojnu moć.

Ove izjave dodatno dobijaju na težini kada se uzme u obzir Fišerova uloga krajem devedesetih godina. Kao šef nemačke diplomatije u vladi kancelara Gerharda Šredera, bio je jedan od ključnih zagovornika učešća Nemačke u NATO bombardovanju Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Taj potez predstavljao je prvu borbenu akciju nemačke vojske nakon Drugog svetskog rata, a upravo je Fišer bio među najistaknutijim političarima koji su branili tu odluku, uprkos snažnim podelama unutar tadašnje vlasti i javnosti.

Na kongresu stranke Zelenih u Bilefeldu u maju 1999. godine, usred same vojne kampanje, Fišer je pokušavao da ubedi članstvo da podrži intervenciju. Tom prilikom izgovorio je rečenicu koja je ostala upamćena kao simbol njegove politike u tom trenutku:

– Vodim se sa dva principa: nikada više rat, nikada više Aušvic; nikada više genocid, nikada više fašizam.

Ovim stavom pokušao je da opravda vojnu akciju NATO-a, iako je bombardovanje Jugoslavije započeto bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Napadi NATO počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 78 dana. Taj period u Srbiji je ostao duboko urezan kao vreme stradanja civila, razaranja infrastrukture i udara na brojne vojne, industrijske i medijske objekte.

Više od dve decenije kasnije, Fišer, koji je tada snažno branio intervencionističku politiku Zapada, danas šalje potpuno drugačiju poruku. On upozorava da se Evropa više ne može oslanjati na isti taj sistem bezbednosti koji je nekada smatrao neophodnim.

Njegov predlog o formiranju evropskog bezbednosnog okvira dolazi u trenutku kada se Evropska unija suočava sa rastućim bezbednosnim i ekonomskim izazovima. Prema dostupnim podacima, države članice EU izdvojile su više od 10 milijardi evra kako bi ublažile posledice rasta cena energenata izazvanih sukobima na Bliskom istoku.

Tako se nekadašnji promoter NATO intervencija sada pojavljuje kao političar koji otvoreno dovodi u pitanje budućnost tog saveza. Njegove reči otvaraju ključno pitanje – da li se transatlantski poredak, na kojem je Evropa gradila svoju bezbednost decenijama, danas nalazi pred ozbiljnim preispitivanjem i mogućim raspadom.