Diplomatski zemljotres iz Zagreba

Duhovi prošlosti ponovo kruže Balkanom. Vest koju su objavili vodeći mediji u regionu, a koja je izazvala lavinu oštrih reakcija, o novom iscrtavanju mapa unutar Bosne i Hercegovine, izazvala je pravi diplomatski zemljotres. Fokus javnosti pao je na Zagreb i panel pod indikativnim nazivom "BiH – neuspela država i nužnost trećeg hrvatskog entiteta", gde su pred eminentim zvanicama predstavljeni konkretni modeli radikalne teritorijalne reorganizacije susedne države.

"Recept"  za opstanak ili  kucanje na vrata Herceg-Bosne

Centralna figura ovog okupljanja bio je Ivan Pepić, istraživač sa Instituta za društveno-politička istraživanja i predavač na Hrvatskom vojnom učilištu "Dr Franjo Tuđman" u Zagrebu. On je izneo duboku analizu u kojoj tvrdi da je trenutna administrativna struktura BiH potpuno neodrživa. Pepićev model kao jedini izlaz predviđa uspostavljanje hrvatske federalne jedinice, što bi, prema njegovim rečima, sprečilo dalju majorizaciju Hrvata. On naglašava da ovo nije pokušaj rušenja države Bosne i Hercegovine, već neophodan "recept" za njen opstanak i vraćanje institucionalne ravnopravnosti koju su, kako kaže, godinama degradirale intervencije OHR-a.

Dok organizatori pokušavaju da ovaj skup predstave kao naučno-politički doprinos, iz Sarajeva stižu najoštrije osude. Stranka demokratske akcije (SDA) ocenila je "crtanje mapa" kao direktan atak na suverenitet BiH i povratak na pogubnu politiku iz devedesetih. Diplomatska oštrica stigla je i iz Ministarstva spoljnih poslova BiH, koje je uputilo direktnu protestnu notu Zagrebu, izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog poruka poslatih sa skupa održanog 25. aprila u glavnom gradu Hrvatske.

S druge strane, hrvatski zvaničnici ne skrivaju simpatije prema ponuđenom rešenju. Marina Pendeš, delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i funkcioner HDZ BiH, bila je potpuno direktna:

- Meni se baš sviđa ona mapa koja je prikazana. Ona nije samo skica trećeg entiteta, već bolni podsetnik na etničko čišćenje nad 250.000 Hrvata od 1991. godine, poručila je Pendeševa, naglašavajući da zahtev za pravdom neće utihnuti.

U istom tonu, iako uz dozu diplomatske opreznosti, izjasnio se i lider HDZ BiH Dragan Čović:

- Formirao bih treći entitet kada bih mogao. Iako je bez promene Ustava teško ulaziti u dublje rasprave, činjenica je da nam treba uređenje koje će konačno zadovoljiti potrebe svakog konstitutivnog naroda.

Hodanje po tankoj žici

Pitanje da li Zagreb svesno ruši Dejton više nije samo predmet teorijskih rasprava u diplomatskim kuloarima. Otvoreno izlaganje Ivana Pepića na skupu tokom TradFesta, uz nedvosmislenu podršku visokih političkih funkcionera, jasan je signal da je Bosna i Hercegovina zakoračila u najdublju političku krizu od potpisivanja mira 1995. godine.

Istorija nas uči da je svako jednostrano menjanje mapa i prekrajanje granica na Balkanu neminovno vodilo u nestabilnost sa nesagledivim posledicama. Ovaj "eksperiment" sa trećim entitetom mogao bi da izazove opasnu lančanu reakciju koju, u ovom trenutku, ni Brisel ni Vašington nemaju kapacitet da kontrolišu. Mir u BiH počiva na krhkoj ravnoteži tri konstitutivna naroda; ako se taj pažljivo baždareni tas silom pomeri u korist jednog, čitava državna konstrukcija preti da se sruši poput kule od karata.

Banjaluka priželjkuje kraj "nemoguće države"

Dok Zagreb i Sarajevo razmenjuju diplomatske varnice, iz Banjaluke stižu poruke koje u predlogu o "trećem entitetu" vide potvrdu sopstvenih teza o funkcionalnosti BiH. Pojedini zvaničnici iz Republike Srpske nezvanično poručuju da podržavaju svaki model koji Hrvatima omogućava istu vrstu autonomije koju Srpska već ima, ali uz jasnu napomenu – bilo kakve mape ne smeju dirati u teritorijalni integritet i granice Republike Srpske.