Deo mera odnosi se direktno na samog predsednika. On je više nedelja boravio u unapređenim bunkerima, posebno u Krasnodarskom kraju, dok ruski državni mediji i dalje emituju unapred snimljene priloge o njegovim aktivnostima. Broj lokacija koje posećuje znatno je smanjen. Nije boravio u rezidencijama u okolini Moskve ni na Valdaju, niti je tokom 2026. posetio vojne objekte, iako su takve posete ranije bile uobičajene.

Pojačane mere obuhvataju i ljude iz njegovog najbližeg okruženja. U domove zaposlenih instalirani su sistemi nadzora, dok kuvari, telohranitelji i fotografi koji rade sa predsednikom ne smeju da koriste javni prevoz. Takođe, prolaze kroz dvostruku bezbednosnu proveru u okviru predsedničke administracije, uključujući kontrolu od strane Federalne službe zaštite. Osoblju je dozvoljeno da koristi isključivo telefone bez pristupa internetu.

Bezbednosni režim dodatno uključuje masovne kontrole koje sprovode jedinice uz pomoć pasa tragača. Duž reke Moskve raspoređeni su pripadnici službi zbog moguće pretnje dronovima, dok se komunikacione mreže u pojedinim delovima grada povremeno isključuju iz bezbednosnih razloga. Takođe, Federalna služba zaštite nadgleda i odobrava objavljivanje svih informacija o Putinu, pozivajući se na poverljivi predsednički ukaz.

Pojedine mere uvedene su nakon ubistva general-potpukovnika Fanila Sarvarova, koji je rukovodio operativnom obukom Generalštaba. Njegov automobil eksplodirao je u decembru 2025. godine na parkingu u blizini kuće u Moskvi. Nakon tog događaja došlo je do sukoba među bezbednosnim strukturama.

Izveštaj opisuje sastanak bezbednosnih zvaničnika koji je Putin sazvao 25. decembra, tri dana nakon ubistva, na kojem su predstavnici službi međusobno prebacivali odgovornost za propuste u sistemu bezbednosti.

Načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao je direktora FSB-a Aleksandra Bortnikova zbog neuspeha da spreči napade koji su izazivali strah i haos među vojnicima. Bortnikov je uzvratio da nema dovoljno resursa i optužio Ministarstvo odbrane da nema posebnu jedinicu za zaštitu najvišeg rukovodstva. U raspravi je učestvovao i direktor Rosgvardije Viktor Zolotov, koji je istakao da njegovi kapaciteti ne mogu biti preusmereni na zaštitu vojnih funkcionera.

Putin je na sastanku pozvao učesnike na smirenost i zatražio konkretna rešenja u roku od nedelju dana. Nakon toga sastao se sa direktorom Federalne službe zaštite Dmitrijem Kočevom, kada je doneta odluka da se proširi lista osoba pod posebnom zaštitom, uključujući deset visokih generala i tri zamenika načelnika Generalštaba.

Izveštaj evropske obaveštajne službe ukazuje da sukobi unutar bezbednosnog aparata odražavaju rastuće tenzije u Kremlju, u uslovima unutrašnjih i spoljnopolitičkih izazova.

Od početka marta, prema istim izvorima, Putin je posebno zabrinut zbog mogućeg curenja osetljivih informacija i potencijalnih pokušaja zavere ili puča. Kao posebnu pretnju vidi mogućnost napada dronovima, čak i iz redova političke elite. Bivši ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je od maja 2024. sekretar Saveta bezbednosti, označen je kao potencijalni destabilizujući faktor sa i dalje snažnim uticajem u vojnim strukturama.

Početkom marta 2026. godine u Moskvi je uhapšen bivši zamenik ministra odbrane Ruslan Calikov, pod sumnjom za organizovani kriminal, pranje novca i korupciju. U izveštaju se navodi da to predstavlja narušavanje neformalnih garancija za elitu, što dodatno slabi poziciju Šojgua i povećava mogućnost da se i on suoči sa krivičnim gonjenjem, iako za te tvrdnje nema potvrđenih dokaza.

CNN je zatražio komentar Kremlja, ali odgovor nije stigao do objavljivanja teksta.