Iran bi mogao da razvije svoje prvo nuklearno oružje u periodu od devet do 12 meseci, uprkos vojnim udarima Sjedinjenih Država i Izraela, objavio je Rojters pozivajući se na procene američkih obaveštajnih službi. Ovi podaci izazvali su zabrinutost u Vašingtonu i dodatno zaoštrili raspravu o efikasnosti dosadašnje strategije prema Teheranu.

Prema tim procenama, vremenski okvir za razvoj nuklearnog oružja ostao je gotovo nepromenjen, iako su pojedini zapadni analitičari ranije verovali da su udari značajno usporili iranski program.

Ključni problem – zalihe obogaćenog uranijuma

Kako navodi Rojters, Iran je uspeo da zadrži ključne nuklearne materijale uprkos višemesečnim napadima. Posebnu pažnju izaziva podatak o oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog do 60 odsto, čija tačna lokacija delimično nije poznata.

Prema procenama Međunarodne agencije za atomsku energiju, ova količina bi, uz dodatno obogaćivanje, mogla biti dovoljna za izradu više nuklearnih punjenja.

Obaveštajni izvori naglašavaju da bi za ozbiljno usporavanje programa bilo neophodno uklanjanje ili uništavanje ovih zaliha, što trenutno nije postignuto.

Napadi nisu zaustavili nuklearni potencijal

Najnovije vojne operacije SAD i Izraela bile su usmerene na vojne ciljeve i protivvazdušnu odbranu, ali nisu u potpunosti neutralisale nuklearni program. Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da su napadi oslabili iransku sposobnost zaštite ključnih objekata, ali da osnovni kapacitet ostaje očuvan.

U Vašingtonu se sve više govori da vazdušni udari sami po sebi nisu dovoljni da zaustave nuklearni razvoj, posebno ako se ključni materijali nalaze u duboko zaštićenim ili podzemnim objektima.

Pregovori u zastoju, rizik raste

Istovremeno, diplomatski pokušaji da se kriza ublaži za sada ne daju rezultate. Prema Rojtersu, američki predsednik Donald Tramp odbacio je poslednji predlog iz Teherana, jer nije sadržao konkretno rešenje za nuklearni program.

Iran je, kako se navodi, predlagao prekid vatre i nastavak pregovora, dok je američka strana insistirala na čvrstim garancijama da Teheran neće razviti nuklearno oružje.

Šta to znači

Ovakav razvoj događaja ukazuje na ozbiljan zastoj – vojni pritisak nije uklonio ključne kapacitete, a pregovori su blokirani. To povećava rizik od nove eskalacije na Bliskom istoku, gde pitanje iranskog nuklearnog programa ostaje centralna tačka sukoba.

U narednim mesecima, kako upozoravaju analitičari, ključna će biti kombinacija političkih odluka i bezbednosnih procena, jer se vreme za diplomatsko rešenje sve više skraćuje.