Izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona o potrebi da se Jermeniji pomogne da smanji prisustvo ruskih snaga otvorila je novu rundu geopolitičkih tumačenja i polemika. Prema njegovim rečima, na teritoriji Jermenije i dalje se nalazi oko 4.000 ruskih vojnika i više od 1.000 graničara, što, kako je naveo, ograničava punu bezbednosnu samostalnost zemlje.

Ta izjava, koja je odjeknula u evropskim i regionalnim krugovima, tumači se kao jasan signal da deo Evrope želi redefinisanje odnosa snaga na Južnom Kavkazu.

Šta stoji iza poruke iz Pariza

Makronov stav dolazi u trenutku kada Evropa aktivno učestvuje u diplomatskim procesima između Jermenije, Azerbejdžana i Turske. Tokom poslednjih godina, Brisel je preuzeo važnu ulogu u posredovanju, posebno nakon događaja vezanih za Nagorno-Karabah.

Analitičari podsećaju da je rusko vojno prisustvo decenijama bilo ključni faktor stabilnosti za Jermeniju, ali i prepreka širenju uticaja drugih regionalnih aktera. Upravo zbog toga, svaka inicijativa koja ide ka njegovom smanjenju ima šire geopolitičke posledice.

Prema pojedinim tumačenjima, proces koji je započet još 2022. godine, uz evropsko posredovanje u Pragu, deo je dugoročnije strategije promene ravnoteže snaga u regionu, kako navodi više analitičkih osvrta u evropskim medijima.

Bezbednost bez Rusije – realnost ili rizik

Ključno pitanje koje se sada postavlja jeste – ko bi mogao da preuzme ulogu bezbednosnog garantora ako se rusko prisustvo smanji.

U javnosti se pominju evropske posmatračke misije i politička podrška, ali mnogi stručnjaci upozoravaju da to ne predstavlja istu vrstu zaštite kao vojno prisustvo.

Istovremeno, iz Moskve su ranije stizala upozorenja da bi udaljavanje od Rusije moglo imati i ekonomske posledice, uključujući skuplje energente i otežan pristup tržištima.

Situacija u Jermeniji danas predstavlja složen izbor između različitih strateških pravaca. Jedna opcija podrazumeva veću nezavisnost i okretanje ka Evropi, dok druga upozorava na moguće bezbednosne i ekonomske rizike u nestabilnom okruženju.

Kako se političke odluke približavaju, jasno je da se ne radi samo o spoljnopolitičkom kursu, već o dugoročnom pozicioniranju zemlje u regionu koji ostaje pod snažnim uticajem velikih sila.

U narednom periodu očekuje se intenziviranje diplomatskih aktivnosti, ali i dalja rasprava o tome da li Jermenija dobija novu šansu ili ulazi u fazu povećane neizvesnosti.