Plan Sjedinjenih Država je u suštini bio veoma prost i efikasan — pobiti političko, vojno i religijsko rukovodstvo države, pomoći nezadovoljnom narodu i manjinama da zbaci vlast, dolazak na vlast Reze Pahlavija sina svrgnutog šaha Mohameda Reze Pahlavija i uspostavljanje novog oblika vlasti u državi i pretvaranje Irana u satelita Zapada.

Teoretski je dobro izgledalo ali je u praksi došlo do problema jer oni koji su pravili planove ne shvataju i ne poznaju iranski narod, a ni šiitski islam koji je dominantna religija u Iranu.

Da bi se razumeo Iran mora da se poznaje istorija te iranske države od Ahmenidskog carstva, preko arapske invazije, učešća u Abisidskoj revoluciji do modernog doba.

Da bi se razumeo šiitski islam mora da se razume dan Ašure i bitka kod Karbale.

Američki planeri očigledno nisu odradili dobro "domaći zadatak" pre početka sukoba, a na osnovu poteza koje povlače izgleda da ga ne rade ni sada.

Da razumeju Iran ne bi sigurno podržali takve planove.

Veliki kineski vojni strateg Sun Cu je u trećem poglavlju knjige Umetnost ratovanja, poglavlju koje se zove "Strateški napad" napisao:

"Ako poznaješ neprijatelja i poznaješ sebe, ne treba da se plašiš ishoda ni sto bitaka. Ako poznaješ sebe, ali ne i neprijatelja, za svaku pobedu koju izvojevaš pretrpećeš i poraz. Ako ne poznaješ ni neprijatelja ni sebe, bićeš poražen u svakoj bici."

Ispostavilo se da vojni stratezi i analitičari Pentagona ne poznaju Iran, a što je još gore ni Ameriku, tako da je ova bitka bila unapred izgubljena.

Pogrešna procena Irana i Iranaca

Iran je drevna civilizacija i ponosna nacija. Iskovana u tri milenijuma uzdizanja i padanja, zajedničkih trijumfa i zajedničkih tragedija i što je najvažnije zajedničke borbe protiv osvajača koji su dolazili, ne figurativno već bukvalno, sa sve četiri strane sveta. To je stvorilo jedinstveni iranski identitet gde pripadnici raznih naroda imaju osećaj pripadnosti iranskoj naciji.

Iran je takođe zemlja koja ima veliki broje obrazovanih ljudi i u kojoj je opšta obrazovanost izuzetno visoka.

Kako je za Alo! rekao profesor Darko Tanasković:

"Dokaz obrazovanja i visoke inteligencije u Iranu je činjenica da su samostalno ovladali i izumeli mnoge nove tehnologije u uslovima sankcija."

Profesor takođe napominje da je greška Amerike, pored toga što su potcenili vojno i tehnološki Iran, bila i što su potcenili šiitski element islama koji se zasniva na mučeničkoj smrti i žrtvi u borbi protiv nepravde.

"Taj aspekt žrtve za pravedni cilj je izuzetno jak u Iranu i to smo mogli da vidimo po tome kako su oni mirno primili činjenicu o ubistvu skoro celog državnog vrha, ali i po tome da su se ubijenima odmah našle zamene i da su i ti ljudi voljni da se žrtvuju. Skoro sam bio u Iranu i činjenica je da su građani nezadovoljni situacijom u zemlji, ali je takođe činjenica da su američki i izraelski napadi postigli suprotan efekat od željenog. Umesto da izazovu nemire i nestabilnost u zemlji oni su samo homogenizovali narod i učvrstili državu, vlast i rešenost za otpor i borbu protiv agresije", kaže profesor Tanasković.

Velika greška Vašingtona bila je što su računali da Reza Pahlavi može voljom naroda da dođe na vlast. Sama Pahlavidska dinastija se u Iranu smatra uzurpatorskom, a otac Reze Pahlavija i poslednji šah Mohamed Reza Pahlavi je ostao upamćen kao tiranin koji je uz pomoć Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država u puču zbacio demokratski izabranog premijera i reformatora Mohameda Mosadika i u konačnici faktički ukinuo parlament i uveo jednopartijsku diktaturu gde je svako ko se protivio šahu bio ili ubijen ili prognan iz zemlje. 

Bez obzira na ogromnu stranu pomoć zbačen je nakon par meseci demonstracija. Narod u Iranu ne želi njegovog sina na vlasti i ne želi monarhiju i to je činjenica koju niko i ništa ne može da ospori. Čak je i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp na kraju odustao od te ideje.

Duh Karbale među šiitima kroz prizmu rata u Iranu

Milioni šiita ponavljaju preko hiljadu godina borbeni poklič "Svaki dan je Ašura, svaka zemlja je Karbala!"

Bitka kod Karbale koja se desila na dan Ašura predstavlja jako vezivno i identitetsko tkivo šiitskog islama i njihovog shvatanja sveta. 

Tog dana 680. godine u današnjem Iraku pored grada Karbale došlo je do sukoba između Huseina ibn Ali, Muhamedovog unuka i snaga omajadskog halife Jazida.

Husein je odbio da prizna Jazidovu vlast, smatrajući je nepravednom. Sa malobrojnom pratnjom, uključujući članove svoje porodice, krenuo je ka Kufi, ali su ga Jazidove trupe presrele kod Karbale.

Vojska pod komandom Umara ibn Sada je sustigla Huseina ibn Alija i njegovu pratnju koju je činilo oko 70 ljudi a od toga samo desetak muškaraca sposobnih za borbu i zahtevala da priznaju vlast halife Jazida.

Husein je odbio i zajedno sa desetak saboraca poginuo u borbi protiv vojske koja je imala od 4.000 do 6.000 vojnika.

Ovaj događaj ima duboko značenje za šiitske muslimane koji ga obeležavaju tokom Ašura kao simbol borbe za pravdu, istinu i žrtvu protiv tiranije.

Taj narativ i sada preovlađuje jer Iranci doživljavaju Ameriku kao nepravednog tiranina koji sopstvenu nepravdu želi da nametne i njima. 

Zbog toga je ovo za njih sveti i pravedni rat u kojem je svako ko se žrtvuje posvetio sebe.

Amerika i Izrael precenili sebe

Sama činjenica da im je pretpostavka o Iranu bila pogrešna morala je da dovede do toga da im i pretpostavka o potrebnoj vojnoj sili i neophodnom arsenalu bude pogrešna. Teorija o "specijalnoj borbenoj operaciji od tri dana" kako je najavio ministar rata Sjedinjenih Američkih Država je otprilike prolazi isto kako prolazi i "specijalna vojna operacija od tri dana" koju su Rusi započeli pre više od četiri godine u Ukrajini. Ta procena za krah Ukrajine za tri dana je takođe bila američka jer se Rusi nikada nisu oglasili o tome već je to izjavio tadašnji načelnik Združenog Generalštaba Vojske SAD. Još jedan pokazatelj da ideje Pentagona ne izdrže test realnosti na terenu.

Potcenjena je rešenost Irana da bori, ali je još više potcenjena sposobnost Irana da se bori. Vojni efektivi Irana tokom aktivnog trajanja sukoba su nam pokazali jasno jednu stvar — Iran ima sposobnost da nanese ozbiljne i zastrašujuće udare Izraelu, američkim bazama i američkim interesima u regionu i Iran ima mnogo više raketa i dronova od najvećih američkih i izraelskih procena.

Aktivna borbena dejstva nisu prestala "da bi dali šansu pregovorima" kako je rekao američki predsednik Donald Tramp, već zbog zastrašujućeg razaranja koje je Iran izazvao u regionu i zatvaranja Ormuskog moreuza kroz koji prolazi petina svetske nafte. Izveštaji koji sada izlaze na videlo pokazuju da su i Izrael, i arapske monarhije, i američka vojska značajno umanjivali i skrivali razmere uništenja ali i broj žrtava koje su izazvali iranski udari raketama i dronovima.

Ono što je takođe izazvalo šok je bila činjenica da je Iran gađao američku bazu na ostrvu Dijego Garsija koje je skoro 4.500 kilometara udaljeno od najbolje pozicije u Iranu za lansiranje rakete. To je pokazalo da je cela Evropa, sa izuzetkom Portugalije u dometu iranskih raketa.

Takođe se iranska PVO pokazala mnogo žilavijom nego što su mislili u Pentagonu.

Skup ovih pogrešnih procena doveo je i do toga da bude pogrešna i procena o potrošnji u arsenalu Sjedinjenih Američkih Država i Izraela. Tu se pokazalo da je "car go". Na početku neprijateljstava PVO sistemi su uspevali koliko toliko da odbiju napade ali je saturacija dronova i raketa na nebu iznad arapskih monarhija i Izraela bila tako velika da su na kraju skoro sve rakete prolazile.

Ono što je još gore za Ameriku je da njihova trenutna proizvodnja u vojnoj industriji ne može da nadomesti potrošena sredstva u realnom vremenu i ako bi se rat obnovio brzo bi došlo do nedostatka kako ofanzivnog tako i defanzivnog oružja velikog dometa.

Izgleda kao pat, ali je Iran u ogromnoj prednosti

Iran je blokirao Ormuski moreuz za prolazak svih brodova koji ne žele da plate taksu za prolazak. Amerika je na tu blokadu uvela sopstvenu blokadu gde njena mornarica nekih 1.000 kilometara dalje pokušava da spreči da brodovi koji plove iz i u luke u Iranu da prođu.

Pre par dana Donald Tramp je pompezno najavio da će američka mornarica da obezbedi slobodnu plovidbu brodovima kroz moreuz u operaciji "Sloboda". Cela priča se svela na to da je američka mornarica izdala saopštenje brodovima da plove bliže obalama Omana i na pokušaju dve američke krstarice da prođu kroz moreuz.

Na kraju je stradao jedan tanker koji je plovio pod zastavom Južne Koreje, krstarice su napadnute i u zavisnosti koja strana daje izjave ili su oštećene u napadu ili nisu, a Iran je uništio terminale Ujedinjenih Arapskih Emirata u istočnom emiratu Fudžejru. To nije samo simboličan već i strateški potez jer je to bio jedini put kojim je ta zemlja mogla, zahvaljujući naftovodu, da zaobiđe iransku blokadu u Ormuzu.

Iran je time upozorio sve zemlje i brodove koji se nalaze u Persijskom zalivu da će stradati ako ne budu poštovali uslove prolaska kroz moreuz koje je Iran uspostavio.

Sve se završilo tako što je Tramp obustavio operaciju "Sloboda" uz objašnjenje da će uskoro biti postignut dogovor sa Teheranom i da treba dati šansu miru. Priča koja strašno liči na prekid aktivnih ratnih dejstava između Amerike i Izraela sa jedne strane i Irana sa druge strane.

Amerika je poražena, samo je pitanje kako će se taj poraz definisati

Obe strane zvanično imaju maksimalističke ciljeve. Nezvanično postoji mogućnost da se postigne neki dogovor koji je između. To teško ide jer svi učesnici u ratu žele da ostvare sopstvene ciljeve. Izrael želi da trajno neutrališe pretnju iz Irana, Amerika želi da zadrži uticaj u Persijskom zalivu, a Iran želi da zadrži pravo na samostalnu upotrebu nuklearne energije i obogaćivanje uranijuma kao, naknadu za učinjenu štetu tokom agresije i da se uzdigne u status jake regionalne sile a možda i globalnog igrača.

Zajednički gledano svi ti ciljevi se međusobno isključuju i to je razlog što dogovor još nije postignut.

Trenutna situacija blokade na blokadu je zapravo igra ko će duže da izdrži. Administracija Donalda Trampa se kladi na to da će Iran da doživi ekonomski kolaps. Iran se kladi da će Amerika morati da popusti pod pritiskom sopstvenog stanovništva koje je izuzetno negativno nastrojeno protiv rata i koje ozbiljno oseća cenu rata, kao i da će administracija morati da popusti zbog međuizbora koji su u novembru i koji prete da dovedu do toga da Republikanci izgube većinu i u Kongresu i u Senatu, a sve zbog nepopularnosti poteza koje je Donald Tramp povukao od kako je u drugom mandatu presednik.

"Američka računica je verovatno pogrešna i pitanje je kako i koliko može njihova blokada da izazove slom u Iranu i da prisili vlasti u zemlji da prihvate američke zahteve. Naročito zato što je u narodu stvorena percepcija da je Tramp ušao u rat na zahtev Izraela i da je ovo zapravo rat protiv Izraela. Pre će Amerika morati da popusti pod unutrašnjim ali i spoljnim pritiskom jer trenutna situacija smeta svima u svetu", procenio je za Alo! profesor Darko Tanasković.

Ta percepcija da Tramp radi sve po nalogu Izraela postoji i široko je prihvaćena i u Sjedinjenim Državama. To onemogućava bilo kakvu mogućnost da se konflikt reši vojnim putem i kopnenom invazijom jer su procene da bi bilo potrebno nekoliko miliona vojnika da bi se uopšte otvorio front u Iranu i velike žrtve. Iran nije Irak, zemlja je kao tvrđava okružena planinama na svim granicama i američku vojsku bi čekale ozbiljne i teške borbe. Sama cena takvog rata bi bila tolika da ne postoji zemlja na planeti koja bi mogla da izdrži a da to ne dovede do kraha društva. Za Sjedinjene Države Iran bi bio ono što je bio Avganistan za Sovjetski Savez, kraj imperije.

Zbog toga Amerika i nema drugi izbor nego da traži način da postigne neki dogovor kojim bi barem "sačuvala obraz" i prekinula trenutnu situaciju koja je pogubna po Ameriku ali i svetsku ekonomiju jer bi cene nafte mogle da pređu ne samo cifru od 150 dolara po barelu već i mnogo više od toga što bi bio krah svetske ekonomije.

Ono što je sigurno je da je zbog ove akcije u Iranu dolar sigurno na putu da prestane da bude rezervna svetska valuta kao i nestanku petrodolara. Na taj put je krenuo blokiranjem suverenih sredstava Ruske Federacije u dolarima kada su počele prve transakcije van sistema u kojem je dolar bio dominantna valuta. To je očigledno svima, pa čak i američkoj administraciji, čak je i državni sekretar Marko Rubio priznao da uskoro američke sankcije bilo kojoj državi neće imati nikakvu svrhu jer će većina transakcija u svetu da se obavlja u drugim valutama a ne u američkom dolaru.

Sjedinjene Države, ali i svet će dugo osećati posledice loših procena i ratne avanture u Iranu kako god da se ona završi.