Severna Koreja napravila je jedan od najdramatičnijih političkih zaokreta poslednjih decenija i praktično srušila ideju zajedničke korejske države. Režim Kim Džong Una zvanično je iz ustava uklonio svako pominjanje ponovnog ujedinjenja sa Južnom Korejom, čime je prvi put formalno potvrđeno da Pjongjang više ne vidi Seul kao deo iste nacije.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, iz severnokorejskog ustava uklonjen je član 9, u kojem je ranije stajalo da Demokratska Narodna Republika Koreja teži „ponovnom ujedinjenju zemlje na principima nezavisnosti, mirnog ujedinjenja i velikog nacionalnog jedinstva“.

Taj član decenijama je bio jedan od ključnih temelja zvanične državne politike Severne Koreje, čak i tokom perioda najtežih sukoba i kriza na Korejskom poluostrvu.

Sada je prvi put potpuno izbrisan.

Kim menja doktrinu države

Pored uklanjanja ideje o ujedinjenju, Severna Koreja promenila je i druge ključne delove ustava.

U izmenjenom članu 2 sada su preciznije definisane granice države. U tekstu se navodi da se Severna Koreja na severu graniči sa Kinom i Rusijom, dok se na jugu nalazi Republika Koreja.

Rojters navodi da je Pjongjang dodatno naglasio kako „nikada neće tolerisati bilo kakvo zadiranje“ na svoju teritoriju.

Ipak, severnokorejske vlasti nisu detaljno definisale samu liniju razdvajanja sa Južnom Korejom niti su direktno pomenule sporne pomorske granice u Žutom moru, koje godinama predstavljaju jednu od najopasnijih tačaka između dve države.

Velike promene dogodile su se i kada je reč o položaju Kim Džong Una u državnom sistemu.

U prethodnoj verziji ustava predsednik Komisije za državne poslove bio je opisan kao „vrhovni vođa koji predstavlja državu“, dok ga novi ustav sada direktno definiše kao šefa države.

Južnokorejska agencija Jonhap ocenjuje da se time prvi put formalno potvrđuje da je funkcija šefa države iznad Vrhovnog narodnog saveta.

Kraj ideje o jednoj Koreji?

Profesor Nacionalnog univerziteta u Seulu Li Džong Čul smatra da ove izmene imaju mnogo dublje značenje od same pravne promene.

Kako prenosi Korea Herald, iz preambule i glavnog dela ustava uklonjeni su gotovo svi izrazi povezani sa ponovnim ujedinjenjem i zajedničkim korejskim identitetom.

Među izbrisanim formulacijama nalaze se izrazi poput „severna polovina“, „ponovno ujedinjenje domovine“, „mirno ujedinjenje“ i „veliko nacionalno jedinstvo“.

Prema proceni analitičara, cilj ovih promena jeste učvršćivanje nove doktrine koju je Kim Džong Un javno proglasio krajem 2023. godine – doktrine „dve neprijateljske države“.

To praktično znači da Severna Koreja više ne vidi Južnu Koreju kao narod sa kojim jednog dana treba graditi zajedničku državu, već kao zasebnog i trajnog protivnika.

Šta ovo znači za region

Podela Korejskog poluostrva traje još od 1945. godine, nakon završetka Drugog svetskog rata i poraza Japana, koji je prethodno okupirao čitavo poluostrvo.

Korejski rat, vođen između 1950. i 1953. godine, dodatno je učvrstio granicu između dve Koreje duž 38. paralele, a formalni mirovni sporazum nikada nije potpisan.

Najnovije ustavne izmene sada pokazuju da Pjongjang više ni simbolično ne ostavlja prostor za staru ideju zajedničke budućnosti dve Koreje.

U diplomatskim i bezbednosnim krugovima ove promene već se tumače kao signal da Severna Koreja ulazi u novu, mnogo tvrđu fazu odnosa sa Seulom.

Analitičari upozoravaju da bi ovakav potez mogao dodatno da pojača tenzije na Korejskom poluostrvu i potpuno zatvori vrata budućim pokušajima političkog približavanja dve države.