Ukrajinski dronovi i raketni sistemi sve češće pogađaju mete duboko unutar Rusije, zbog čega ruski predsednik Vladimir Putin, prema pisanju Forbsa, sve više koristi bunkere i ograničava javna kretanja.

Kako navodi američki magazin, rat koji je Kremlj godinama pokušavao da zadrži daleko od sopstvene teritorije sada se sve češće vraća u samu rusku unutrašnjost. Zbog toga se, prema ocenama zapadnih bezbednosnih stručnjaka, menja i način na koji Moskva organizuje zaštitu državnog vrha.

Od početka sukoba 2022. godine Ukrajina je značajno unapredila razvoj dronova i raketa domaće proizvodnje. Ti sistemi danas mogu da gađaju ciljeve stotinama kilometara od linije fronta, uključujući vojne baze, skladišta goriva, energetsku infrastrukturu i logističke centre.

Za Rusiju to predstavlja sve ozbiljniji izazov. Rat više nije ograničen samo na front u Donbasu, već uključuje i zaštitu pozadine, velikih gradova i ključnih državnih objekata.

Putin pod pojačanom zaštitom

Stručnjak Atlantskog saveta Piter Dikinson smatra da su upravo ukrajinski udari na rusku teritoriju jedan od razloga zbog kojih se Putin, prema njegovim tvrdnjama, češće oslanja na podzemna skloništa i smanjuje broj putovanja.

Takva situacija za Kremlj ima i političku težinu. Ruski predsednik godinama gradi imidž lidera koji drži situaciju pod punom kontrolom, ali svaki novi napad dronovima na aerodrome, skladišta ili energetsku infrastrukturu dodatno potkopava sliku potpune bezbednosti ruske teritorije.

Upravo je to jedan od glavnih ciljeva ukrajinske strategije. Kijev ne pokušava samo da uništi pojedinačne mete, već i da pokaže da Rusija mora da oseća posledice rata i daleko od same linije sukoba.

Ako Moskva mora da štiti ogromnu teritoriju od mogućih udara, onda je prinuđena da raspoređuje protivvazdušnu odbranu na više pravaca, troši dodatne resurse i stalno računa na mogućnost novih napada. Takav pritisak nema samo vojni, već i psihološki efekat.

Rat više nije daleko od Rusije

Dikinson navodi i da Rusija paralelno vodi hibridne operacije protiv evropskih država, uključujući sajber napade, špijunažu i sabotaže. U takvom okruženju bezbednosne procene u Moskvi postaju sve osetljivije, jer se rat više ne posmatra samo kroz dešavanja na ukrajinskom frontu.

Ukrajinski udari na ciljeve unutar Rusije deo su šire taktike iscrpljivanja. Njihov cilj je otežavanje rada vojne infrastrukture, usporavanje logistike i dodatno opterećenje ruske protivvazdušne odbrane.

Iako dronovi sami po sebi ne mogu da odluče ishod rata, oni mogu ozbiljno da promene osećaj sigurnosti, a upravo se to sada dešava.

Rusija nastavlja intenzivne napade na ukrajinske gradove i energetsku mrežu, dok Ukrajina istovremeno pokazuje da poseduje sposobnost da uzvrati udarima duboko unutar ruske teritorije.

Zbog toga se sukob sve manje vodi isključivo na liniji fronta, a sve više oko rafinerija, vojnih baza, skladišta, komandnih centara i energetskih objekata.

Nova faza sukoba

Za Putina je ova situacija posebno osetljiva ne samo zbog bezbednosnog rizika, već i zbog simbolike.

Ako predsednik nuklearne sile mora češće da koristi bunkere i ograničava kretanje zbog pretnje dronovima, to pokazuje da je rat ušao u novu fazu, u kojoj sigurnost više nije garantovana ni za najviše državno rukovodstvo.

Zbog toga pojačane mere zaštite oko Putina mnogi analitičari ne vide samo kao rutinske bezbednosne procedure, već kao znak da je Kremlj ozbiljno shvatio ukrajinsku sposobnost da rat prenese duboko u rusku teritoriju.

Stručnjaci očekuju da će se ova trka nastaviti i u narednom periodu. Moskva će pokušavati da zadrži pritisak masovnim napadima na Ukrajinu, dok će Kijev razvijati dalekometne dronove i tražiti nove načine da pogodi ključne ruske tačke.

U takvom sukobu više nije presudna samo kontrola fronta. Sve važnije postaje pitanje ko može duže da izdrži pritisak, brže se prilagodi i protivniku nametne osećaj da nigde nije potpuno siguran.

A upravo je to najveća promena za Moskvu: rat koji je trebalo da ostane daleko od ruskih centara moći sada sve češće dolazi do njihovih vrata.