Tokom građanskih nemira krajem devedesetih godina, luka je bila razorena, deo plovila uništen i prodat u staro gvožđe. Tri decenije kasnije, Pašaliman ponovo postaje jedan od ključnih vojno-industrijskih projekata Albanije.

Sporazum Italije i Albanije predviđa da do 2030. godine u Pašalimanu bude izgrađeno deset manjih i srednjih patrolnih brodova namenjenih nadzoru obale, mora i borbi protiv krijumčarenja. Prva dva plovila pripašće albanskoj mornarici tako da će njena flota, koja danas broji pet, imati sedam brodova.

Premijer Albanije Edi Rama kaže da će Albanija prva imati korist od proizvoda ove kompanije, konkretno od prva dva plovila koja će biti izgrađena za njene Oružane snage.

"Time će broj naše flote biti povećan na sedam. Prema definicijama našeg strateškog statusa i NATO-a, to je optimalan broj u odnosu na težinu i odgovornost Albanije na Mediteranu", naveo je Rama.

Od SSSR-a do NATO-a

Pomorska vojna luka Pašaliman kod Valone, izgrađena pedesetih godina prošlog veka, bila je baza za podmornice Sovjetskog Saveza u vreme Hladnog rata, ali i ključna tačka za kontrolu Jadranskog i Jonskog mora.

Posle razlaza Rusije i Albanije 1961. godine, albanskoj mornarici ostaju četiri podmornice koje su uništene u građanskim nemirima.

Politički analitičar Frok Čupi ističe da je 1997. godina bila razorna za Albaniju i da je zemlja bila na ivici građanskog rata.

"Ljudi su ulazili i otvarali sva skladišta oružja, a oružje je prelazilo u ruke civila, vladao je potpuni haos širom zemlje. Podmornice su završile u topionicama metala, prodate su kao staro gvožđe, a jedna je potonula", naveo je Čupi.

Od ulaska u NATO 2009. godine, Albanija je transformisala oružane snage iz zastarele postkomunističke armije u vojsku usklađenu sa standardima Severnoatlantske alijanse. Pre dve godine osnovala je kompaniju "Kajo", koja posluje u oblasti bezbednosne i odbrambene industrije.

Važna tačka za Alijansu

Predsednik Udruženja novinara Albanije Aleksandar Čipa kaže da partnerstvo sa Italijom, koja ima dugu istoriju proizvodnje brodova i drugih pomorskih borbenih vozila, znači da sve može da se kreće veoma brzo.

"Potrebe su trenutno veoma velike, ne samo za pomorsku bezbednost i odbranu Albanije, već i u okviru partnerstva i za bezbednost u mediteranskim vodama", rekao je Čipa.

Za NATO, Albanija ima važan geografski položaj pa Alijansa ulaže u modernizaciju ključnih vojnih tačaka, kao što su vazdušna baza Kučova, pomorska baza Pašaliman i luka Drač.

Fokus države usmeren je na modernizaciju opreme, jačanje logistike, razvoj sajber-bezbednosti i nabavku savremenih sistema nadzora i dronova.