Donald Tramp i Si Đinping danas predvode dve najveće svetske ekonomije, a od istorijskog susreta Mao Cedunga i Ričarda Niksona 1972. godine, američki i kineski lideri nisu imali takvu ličnu moć i autoritet u oblikovanju bilateralnih odnosa. Sastaju se u vreme kada su odnosi između Vašingtona i Pekinga na raskrsnici. „Izgleda da bi ovaj samit zaista mogao biti važan“, piše kolumnista Blumberga Hal Brends.

Oba lidera ulaze u ring sa svojim strategijama, potezima i minimalnim ciljevima koje žele da postignu. Tramp želi da kući donese rezultat koji može da predstavi kao pobedu pred kongresne izbore - konkretne ekonomske i bezbednosne koristi za Sjedinjene Države. Analitičari Centra za strateške i međunarodne studije procenjuju da će Tramp zatražiti od Sija pomoć u pritisku na režim u Teheranu da odustane od obogaćivanja uranijuma i razvoja nuklearnog oružja i trajno otvori Ormuski moreuz. Kina nesumnjivo ima značajan uticaj na Iran, ali je pitanje da li bi Peking bio spreman da ga iskoristi.

Tramp će nastojati da pokaže da je uspeo da uravnoteži ekonomske odnose sa Kinom, koju godinama optužuje za sprovođenje nepravednih ekonomskih politika i prevaru američke ekonomije. Očekuje se da će tražiti kineske obaveze da kupuju više američke robe i usluga, posebno u poljoprivrednom sektoru. Takođe se očekuje da će Tramp objaviti osnivanje posebnog trgovinskog odbora, sastavljenog od visokih zvaničnika iz obe zemlje, koji će pratiti poštovanje sporazuma iz 2020. godine od strane Kine. Vašington takođe želi da obezbedi stabilnije snabdevanje Kine retkim metalima i otvori razgovore o veštačkoj inteligenciji, posebno u oblasti bezbednosnih rizika.

S druge strane, Si želi stabilniji i predvidljiviji odnos sa Sjedinjenim Državama, posebno kada je reč o carinama. Peking se nada da će samit suzbiti uticaj onih u Trampovoj administraciji koji se zalažu za strožiji pristup prema Kini i pridaje posebnu simboliku činjenici da je Tramp prvi američki predsednik koji je zvanično posetio Kinu u skoro deset godina. Posetu će kinesko rukovodstvo predstaviti kao potvrdu rastućeg globalnog statusa Pekinga i njegovog uspeha u odupiranju američkom pritisku.

„Oko za oko“

Na ekonomskom frontu, Peking želi da pokaže da se njegova strategija „oko za oko“ u trgovinskom sukobu isplatila. Kina se oslanja na svoj gotovo monopol u snabdevanju retkim metalima, koji su neophodni za proizvodnju svega, od laptopova do borbenih aviona. Jedno od najosetljivijih pitanja biće Tajvan. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nazvao je Tajvan „najvećom rizičnom tačkom“ u odnosima između dve sile. Peking navodno očekuje određene promene u formulisanju politike SAD prema Tajvanu, što bi moglo imati ozbiljne posledice po regionalnu bezbednost.

Politikolog i jedan od najboljih američkih stručnjaka za Kinu, Dejvid Šambo, napominje da bi Si bio oduševljen kada bi Tramp rekao da se „protivi“ umesto da „ne podržava“ nezavisnost Tajvana, da prihvata „princip jedne Kine“ umesto „politike jedne Kine“ i da podržava „mirno ponovno ujedinjenje“ ostrva sa kopnom. „Tramp možda ne zna ili ne pridaje veliki značaj dugogodišnjem pažljivo uravnoteženom pristupu Amerike Tajvanu“, ističe Šambo.

Po njegovoj proceni, Tramp bi mogao biti sklon da sklopi „veliki dogovor“ sa Kinom, posmatrajući Tajvan kao prepreku širem geostrateškom zbližavanju sa Pekingom, slično kao što vidi Ukrajinu u odnosima sa Rusijom. „U Tajpeju postoji stvarna zabrinutost da bi Tramp mogao žrtvovati Tajvan za širi dogovor sa Kinom“, kaže Šambo.

Ekonomska razmena

Takođe se predviđa da će Kina obećati gigantska ulaganja u Sjedinjene Države, a iznos bi mogao premašiti investiciono obećanje od 550 milijardi dolara koje je Japan dao u julu 2025. (jer Kina nikada ne bi dozvolila sebi da bude druga posle Japana). Kina bi mogla da obeća veoma velike kupovine američke soje i drugih poljoprivrednih proizvoda (pšenice, sirka, svinjetine, govedine) i biotehnologije, Boingovih aviona, prirodnog gasa i možda malo nafte.

Mogući napredak se očekuje i u vojnim odnosima, tj. u mehanizmima krizne komunikacije između dve vojske. Međutim, ozbiljniji sporazum o nuklearnoj strategiji ili veštačkoj inteligenciji se ne očekuje zbog dubokog međusobnog nepoverenja. Najviše što možemo očekivati jeste da dve strane započnu dijalog, odnosno otvore zvanične kanale komunikacije, a to bi već bio značajan napredak. Međutim, mogli bi se složiti da ublaže ograničenja u komunikaciji između ljudi.

Trenutno u Kini studira samo oko 1.200 američkih studenata, a 270.000 Kineza je na američkim univerzitetima.

I dok su svi ovi sporazumi upitni, jedno je sigurno - možemo očekivati veliku pompu i spektakl. Još 2017. godine, Si je priredio Trampu raskošnu državnu posetu, uključujući večeru u Zabranjenom gradu. Ovog puta, kinesko rukovodstvo svakako priprema još spektakularniji doček, moguće sa vojnom paradom ili pažljivo koreografisanim masovnim skupom na Trgu Tjenanmen. Tramp će stići u Kinu u sredu uveče. Dva lidera će se sastati u četvrtak pre nego što obiđu Hram nebesa i prisustvuju državnom banketu te večeri. Imaće radni ručak u petak pre nego što Tramp ode u SAD.

Iako se Tramp nada da će postići neku vrstu „velikog dogovora“ ili „resetovanja“ odnosa, Šambo smatra da je to previše optimistično jer postoji previše „protivrečnosti“ između dve zemlje. Pravi značaj sastanka ionako leži u činjenici da obe strane ulaze u njega prvi put posle dužeg vremena sa stvarnom željom da stabilizuju odnose. Ako uspeju da uspostave okvir za upravljanje konkurentskim odnosom, samit se može smatrati uspešnim.

BONUS VIDEO

1