Dok predsednik SAD Donald Tramp pokušava da u Pekingu stabilizuje odnose sa Kinom i pronađe izlaz iz rastućih globalnih kriza, bivši analitičar CIA i stručnjak za kontraterorizam Lari Džonson tvrdi da je američka administracija dobila veoma hladan odgovor kineskog rukovodstva.

U razgovoru sa političkom komentatorkom Lenom Petrovom, Džonson ocenjuje da se Vašington trenutno nalazi u jednoj od najtežih geopolitičkih i ekonomskih situacija poslednjih decenija, dok Kina sve otvorenije pokazuje da više ne želi da igra po pravilima koje diktiraju SAD.

Posebnu pažnju izazvala je njegova tvrdnja da kineski predsednik Si Đinping nije lično dočekao Trampa na aerodromu, što je Džonson opisao kao jasnu diplomatsku poruku.

– Kinezi veoma pažljivo biraju simboliku. Kada je Vladimir Putin dolazio, tretman je bio potpuno drugačiji – ocenio je bivši analitičar CIA.

On tvrdi da je i atmosfera tokom posete pokazala koliko su odnosi dve sile zahladneli.

Iranske zastave uz trasu Trampove kolone

Džonson navodi da su scene sa ulica Pekinga dodatno privukle pažnju američkih analitičara.

Prema njegovim rečima, duž trase kojom se kretala američka delegacija mogle su da se vide kineske i iranske zastave, dok američkih gotovo da nije bilo.

Istovremeno, kineski državni mediji navodno nisu dali veliki značaj Trampovoj poseti, već su fokus zadržali na regionalnim pitanjima, BRIKS-u i odnosima sa drugim državama.

Džonson smatra da je Vašington ozbiljno pogrešio u proceni efekta pritiska na Iran i kinesko tržište energenata.

– Kina nije ostala bez iranske nafte. Samo je promenila kanale nabavke, uključujući Rusiju i Brazil – tvrdi on.

Prema njegovoj oceni, SAD više nemaju realnu mogućnost da potpuno preseku energetske tokove prema Aziji.

Amerika ostaje bez ključnog oružja?

Jedan od najdramatičnijih delova njegove analize odnosi se na stanje američkih vojnih zaliha.

Džonson tvrdi da su sistemi Patriot i THAAD ozbiljno iscrpljeni posle velikih isporuka saveznicima i sukoba na više frontova.

Prema njegovim tvrdnjama, od oko 6.600 proizvedenih PAC-3 raketa veliki deo je već prodat drugim državama ili poslat Ukrajini, dok su dodatne količine potrošene tokom operacija povezanih sa Iranom.

– Proizvodnja je ograničena na nekoliko desetina raketa mesečno – upozorava bivši američki obaveštajac.

Kao dodatni problem navodi kineska ograničenja izvoza retkih zemnih minerala, ključnih za proizvodnju modernih sistema protivvazdušne odbrane.

„Centar sveta se seli u Aziju“

Džonson upozorava da bi problemi sa energetskim rutama i rast cena energenata mogli da izazovu novi talas inflacije u SAD.

Kao primer navodi rast cena osnovnih proizvoda i tvrdi da američki građani već osećaju posledice globalne nestabilnosti.

Govoreći o Iranu, ocenjuje da Teheran trenutno nema nameru da pravi ozbiljne ustupke bez velikih promena u odnosima sa Vašingtonom.

Prema njegovim rečima, Iran insistira na ukidanju sankcija, odmrzavanju finansijskih sredstava i promeni američke politike prema regionu.

Na kraju analize Džonson upozorava da Kina, Rusija i druge sile pokušavaju da izgrade novu bezbednosnu arhitekturu na Bliskom istoku, što bi dugoročno moglo potpuno promeniti globalni odnos snaga.

– Geopolitički centar sveta ubrzano se pomera ka Aziji – zaključio je bivši analitičar CIA.