Prema informacijama iz više izvora upoznatih sa istragom, napadi su pogodili automatizovane sisteme koji kontrolišu količinu goriva u rezervoarima.
Reč je o takozvanim ATG sistemima, tehnologiji koja omogućava nadzor nivoa goriva u podzemnim tankovima. Istražitelji navode da su pojedini sistemi bili povezani na internet bez adekvatne zaštite i lozinki, što je napadačima otvorilo put za pristup, piše CNN.
U određenim slučajevima hakeri su uspeli da menjaju prikazana očitavanja količine goriva, ali nisu imali mogućnost da utiču na stvarne zalihe u rezervoarima.
Iako za sada nema podataka da su napadi izazvali fizičku štetu ili poremećaj u snabdevanju, stručnjaci upozoravaju da ovakav pristup predstavlja ozbiljan bezbednosni rizik. Prema procenama američkih zvaničnika i privatnih eksperata za sajber bezbednost, kompromitovan sistem mogao bi teoretski da prikrije curenje goriva ili druge opasne incidente.
Dodatnu sumnju prema Teheranu izaziva činjenica da su iranske grupe i ranije bile povezivane sa napadima na sisteme povezane sa energetskom infrastrukturom i distribucijom goriva. Uprkos tome, izvori iz istrage navode da možda nikada neće biti moguće sa potpunom sigurnošću potvrditi ko stoji iza upada, jer su napadači ostavili veoma malo digitalnih tragova.
Američka Agencija za sajber bezbednost i zaštitu infrastrukture nije želela da komentariše slučaj, dok je FBI odbio da daje izjave povodom istrage.
Potencijalna umešanost Irana dolazi u trenutku pojačanih tenzija na Bliskom istoku i sukoba u kojem su uključeni SAD, Izrael i Iran. Analitičari upozoravaju da bi sajber napadi na američku infrastrukturu mogli postati jedan od glavnih načina pritiska na Vašington, posebno u situacijama kada direktni vojni odgovor nije moguć.
BONUS VIDEO
Komentari (0)