Vašington još nije doneo odluku da pređe na otvorenu akciju protiv Havane, ali se u američkoj administraciji već razmatra scenario koji na Kubi budi najgore moguće asocijacije — ponavljanje venecuelanskog modela, ovog puta sa Raulom Kastrom u glavnoj ulozi.
 
Prema navodima Njujork tajmsa, američki zvaničnici žele da zadrže mogućnost da protiv Kube primene pritisak sličan onom koji je ranije korišćen protiv Venecuele. U toj varijanti, eventualne optužnice, sankcije i vojno-politička pretnja ne bi služile samo kao pravni instrument, već i kao sredstvo da se Havana natera na ustupke.

Trampov krug oprezan oko Kastrove sudbine

U pozadini cele priče nalazi se Raul Kastro, devedesetčetvorogodišnji simbol kubanske revolucije i čovek čije ime u Vašingtonu i dalje ima težinu veću od formalne funkcije.

Američki mediji navode da se u SAD razmatraju moguće optužnice protiv bivšeg kubanskog lidera, između ostalog zbog slučaja iz 1996. godine, kada su kubanski borbeni avioni oborili letelice organizacije „Braća za spasavanje“. Rojters je objavio da američko Ministarstvo pravde priprema optužnicu protiv Raula Kastra, ali da ona zavisi od odluke velike porote.

Raul

Ipak, čak ni u krugu Donalda Trampa ne postoji potpuno jedinstvo oko toga dokle treba ići. Izvori bliski američkom predsedniku smatraju da Tramp možda ne bi odobrio pokušaj fizičkog zauzimanja ili hapšenja Raula Kastra, jer bi takav potez otvorio novu krizu u Karibima i mogao da proizvede posledice koje bi bilo teško kontrolisati.

Zato se za sada više govori o pritisku nego o neposrednoj akciji. Drugim rečima, Vašington želi da Havana zna da opcija postoji, ali još ne pokazuje da je spreman da je zaista pokrene.

Sankcije, optužnice i pomoć u istom paketu

Američka strategija prema Kubi trenutno ide u nekoliko pravaca istovremeno. S jedne strane, razmatraju se nove sankcije i mogući krivični postupci protiv kubanskih zvaničnika. S druge strane, Vašington nudi humanitarnu pomoć, uključujući paket koji se u američkim izveštajima vezuje za 100 miliona dolara.

Za Havanu je upravo ta kombinacija najspornija. Kuba pomoć ne odbacuje unapred, ali strahuje da se iza humanitarne ponude krije politički uslovljen paket, napravljen da oslabi vlast i otvori prostor za promenu kursa zemlje.

Kubanske vlasti zato poručuju da im nisu potrebne poruke pod pritiskom, već gorivo, hrana i lekovi bez političkih uslova. U Havani ovu ponudu vide kao protivrečnu: ista administracija koja pojačava pritisak i sankcije sada nudi pomoć zemlji čiju je ekonomiju dodatno stegnula.

U toj slici Raul Kastro postaje mnogo više od bivšeg lidera. On je za Vašington simbol sistema koji Amerika želi da potisne, a za Kubu simbol otpora pritisku spolja. Upravo zato eventualna optužnica protiv njega ne bi bila samo pravni postupak, već poruka celoj Havani.

Za sada nema potvrde da je Donald Tramp odobrio bilo kakvu operaciju protiv Kube. Ali sama činjenica da se u Vašingtonu ponovo pominje venecuelanski scenario pokazuje koliko se američki pritisak na Havanu zaoštrava.

Kuba je sada stavljena pred poznatu američku jednačinu: optužnice, sankcije, ponuda pomoći i pretnja novim potezima. Razlika je samo u tome što bi ovog puta meta mogao da bude čovek koji je decenijama bio jedno od najprepoznatljivijih lica kubanske vlasti — Raul Kastro.