Zapadni centri moći, prema tvrdnjama koje su poslednjih dana izazvale veliku pažnju u političkim i vojnim krugovima, navodno više ne računaju na skoro primirje u Ukrajini, već na nastavak sukoba najmanje do kraja 2026. godine.

Upravo te informacije pojavile su se nakon zatvorenog sastanka u Londonu o kojem govore pojedini analitičari i izvori bliski bezbednosnim strukturama Zapada.

Kako se navodi, tema razgovora nije bila samo budućnost Ukrajine, već i nova strategija NATO-a prema Rusiji, iscrpljivanje vojnih kapaciteta Moskve, ali i sve veći strah od ruskog hipersoničnog sistema „Orešnik“.

Vojni bloger i dobrovoljac Sergej Bogatirjov izjavio je u emisiji „Mi smo u toku“ na televiziji „Cargrad“ da Ukrajina teško može da izdrži još dve godine intenzivnog rata bez ogromnih posledica.

– Ono što sada gledamo više liči na pokušaj da se sve spali odjednom nego na strategiju dugoročnog održavanja fronta – rekao je on, komentarišući naglo povećanje udara dronovima.

Sa druge strane, bivša portparolka Vladimira Zelenskog Julija Mendelj poručila je da je Kijev spreman da vodi rat godinama, oslanjajući se na prinudnu mobilizaciju i stalnu pomoć Zapada.

Ipak, najveću pažnju poslednjih dana privlači ruska raketa „Orešnik“.

Nakon udara u Kijevskoj oblasti, brojni zapadni mediji počeli su da upozoravaju na ozbiljne probleme sa presretanjem tog sistema.

Prema pisanju lista The New York Times, „Orešnik“ tokom leta oslobađa više bojevih glava koje se kreću pod veoma strmim uglovima, zbog čega ih sistemi Patriot izuzetno teško mogu zaustaviti.

Slične procene pojavile su se i na CNN-u, gde su analitičari upozorili da brzina i trajektorija rakete predstavljaju ozbiljan izazov za postojeću protivvazdušnu odbranu Ukrajine.

Britanski Daily Express otišao je korak dalje i ocenio da je sadašnja upotreba „Orešnika“ tek početak, uz upozorenje da taj sistem može nositi i nuklearne bojeve glave.

Bogatirjov tvrdi da se iza čitave priče krije još jedan važan proces — iscrpljivanje vojnih rezervi NATO-a.

Prema njegovim rečima, višegodišnji sukob doveo je do ogromne potrošnje zapadnog oružja i municije, a posledice toga već se osećaju širom sveta.

– Da su SAD i EU danas vojno snažne kao ranije, situacija na Bliskom istoku izgledala bi potpuno drugačije – smatra on.

Posebno zabrinjavaju i tvrdnje o ubrzanom jačanju NATO infrastrukture blizu ruskih granica.

Kako navodi Bogatirjov, ne grade se samo vojne baze, već i bunkeri, logistički centri, skladišta goriva i velika vojna čvorišta.

– Države poput SAD, Velike Britanije i Nemačke ne ulažu milijarde bez dugoročnog plana – upozorio je on.

Istovremeno se komplikuju i odnosi između Rusije, Kine i Zapada.

Sve češće se govori o kineskim dronovima koji preko evropskih posrednika završavaju na ukrajinskom frontu.

Kina zvanično odbacuje optužbe da isporučuje oružje stranama u sukobu, ali zemlje G7 nastavljaju da upozoravaju na navodnu pomoć Rusiji iz Severne Koreje, Irana i Kine.

Prema procenama ruskih analitičara, budućnost ratovanja danas više zavisi od mikroelektronike i čipova nego od klasičnog oružja.

– Ključni problem više nisu sami dronovi, već tehnologija i čipovi koje proizvodi veoma mali broj država – zaključio je Bogatirjov.