NATO ubrzano jača svoje istočno krilo, a prema informacijama koje prenosi Reuters, u baltičkom regionu planirano je raspoređivanje ogromnih novih vojnih snaga koje bi mogle da broje između 40.000 i 60.000 vojnika.

U centru novog plana nalazi se formiranje posebnog armijskog korpusa čiji bi glavni zadatak bio brzo prebacivanje jedinica u Letoniju i Estoniju u slučaju krize ili sukoba.

Prema dostupnim podacima, okosnicu buduće vojne grupacije trebalo bi da čine tri velike divizije, dok glavnu ulogu u njihovom formiranju imaju Nemačka i Holandija.

Ovaj potez deo je mnogo šire strategije NATO-a koja podrazumeva ozbiljno jačanje vojnog prisustva uz same granice Rusije.

Istovremeno, Litvanija, Letonija i Estonija trebalo bi da dobiju čak 12 milijardi evra kroz vojni program SAFE, kojim Evropska unija finansira dodatno naoružavanje i bezbednosne projekte.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen već je potvrdila podršku Litvaniji, dok se slični paketi pripremaju i za ostale baltičke države.

Na Zapadu kao razlog za nova ulaganja navode incidente povezane sa ukrajinskim dronovima i rastuću zabrinutost zbog bezbednosti regiona.

Međutim, ruski vojni analitičar Aleksej Leonkov smatra da Baltik u strateškim planovima Zapada ima mnogo ozbiljniju ulogu nego što se javno priznaje.

Prema njegovim rečima, region se ubrzano pretvara u jednu od ključnih tačaka budućeg velikog bezbednosnog nadmetanja između Rusije i NATO-a.

Još dramatičnije procene izneo je vojni ekspert Aleksandar Artamonov.

On tvrdi da bi do 2030. godine u baltičkim državama moglo biti raspoređeno čak 150.000 pripadnika snaga za brzo reagovanje.

Prema njegovoj analizi, upravo se 2030. godina na Zapadu sve češće pominje kao mogući period ozbiljnog sukoba između Rusije i NATO-a.

Artamonov smatra da se paralelno sa militarizacijom Baltika priprema i severni pravac delovanja koji bi obuhvatio područje od Baltičkog mora pa sve do Arktika.

Posebna pažnja, kako tvrdi, usmerena je ka severu Evrope i oblasti oko Svalbarda, gde već godinama postoje ozbiljne političke i diplomatske tenzije.

Dodatno zabrinjavaju i informacije o vojnim vežbama Finske i Norveške u blizini Murmanske oblasti.

Prema navodima ruskih analitičara, te vežbe uključivale su scenarije povezane sa kontrolom ključnih saobraćajnih pravaca važnih za sever Rusije.

Artamonov upozorava da NATO, prema njegovom mišljenju, razmatra delovanje na tri velika pravca istovremeno.

Prvi bi obuhvatio Baltik, Kareliju i Murmansku oblast, drugi Ukrajinu, dok bi treći bio usmeren ka prostoru Zakavkazja i Srednje Azije.

Ruski stručnjaci upozoravaju da bi ovakva dugoročna strategija mogla potpuno da promeni bezbednosnu situaciju u Evropi tokom narednih godina.

Sa druge strane, Moskva poručuje da neće ignorisati procese militarizacije u neposrednoj blizini svojih granica.

Kao odgovor na rastuće tenzije, Rusija i Belorusija poslednjih meseci intenzivirale su zajedničke vojne vežbe povezane sa raspoređivanjem nuklearnih snaga.

U Moskvi tvrde da se time šalje jasna poruka da je Rusija spremna da odgovori na svaki eventualni izazov.

Dok NATO govori o jačanju odbrane i odvraćanja, ruski analitičari upozoravaju da bi dalja militarizacija Baltika, Arktika i severne Evrope mogla dodatno da poveća rizik od ozbiljne međunarodne krize.

Sve više vojnih i političkih krugova sada upozorava da Evropa ulazi u najnapetiji period još od kraja Hladnog rata.