Namera hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da razmotri inicijativu za uspostavljanje hrvatske izborne jedinice u Federaciji BiH ili da vrati hrvatsku republiku Herceg-Bosnu je da time spreči ponavljanje „slučaja Željko Komšić“ na predstojećim izborima u BiH, kaže za Sputnjik profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci dr Miloš Šolaja. 

Hrvatski premijer i predsednik HDZ-a Andrej Plenković izjavio je da će vladajuća koalicija razgovarati o inicijativi Domovinskog pokreta za uspostavljanje hrvatske izborne jedinice u Federaciji BiH ili da se u suprotnom vrati hrvatska republika Herceg-Bosna. 

Plenkovićeva brana za „slučaj Komšić“ 

Osnovni cilj Plenkovićeve vlade je da se stvori način da Hrvati u Federaciji BiH mogu birati svog predstavnika kao nacionalnog, odnosno da se stvori takva izborna jedinica koja bi omogućila da se zaista izabere legitiman predstavnik Hrvata u BiH, objašnjava Šolaja . 

„To je problem, jer svi znamo i to nije tajna da je Željko Košić izglasan glasovima Bošnjaka zato što su imali dovoljan broj da podele svoje glasove na dva kandidata. Ali prošli put su ipak izgubili to mesto na koje je bio kandidovan predsednik SDA, tako da su na kraju krajeva izgubili i izbore za člana Predsedništva zbog toga što su podelili glasove. Odnosno SDA je izgubio pa je prošao Denis Bećirović. Znači, traži se neka institucionalna forma koja bi samim svojim postojanjem omogućavala da taj koji bude izabran zaista ima i politički legitimitet, a u svakom slučaju i legalitet.“ 

Bitka za hrvatski entitet 

Prema rečima našeg sagovornika, pritisak jedne prilično desne partije kao što je Domovinski pokret na koji je premijer Pleković pozitivno odgovorio trebalo bi da označi neku virtuelnu granicu hrvatskog entiteta. 

Šolaja objašnjava da to znači da bi se, u situaciji kad se ne mogu menjati granice izbornih jedinica, u realnosti moglo smatrati da tamo gde su hrvatski glasovi to može biti teritorija hrvatskog entiteta. Međutim, dodaje on, teško da će se to ostvariti do predstojećih izbora. 

„Izbori su već raspisani, sad vrlo brzo ide proces kandidature i oni će biti održani po postojećem izbornom sistemu. S tim što izgleda i da će glasovi Bošnjaka biti rasuti tako da je ovaj put nekako možda i realno očekivati da bi Hrvati mogli izabrati svog člana Predsedništva. Ali je sada njihov unutrašnji problem što su dominantno podeljeni između dva kandidata i pitanje je da li će glasovi biti fokusirani na jedan izbor, a to bi onda moglo zaista zakomplikovati celu političku sliku u Bosni i Hercegovini.“ 

Najavljeno mešanje hrvatske vlade u unutrašnje stvari Federacije BiH, prema Šolaji, predstavlja još i dokaz da cela BiH nije komponovana na način da obezbedi stabilnost, pri čemu u konkretnom slučaju Republika Srpska ne igra neku ulogu. 

Reč je o problemu odnosa Bošnjaka i Hrvata u Federaciji BiH čiji su stanovnici podeljeni u deset kantona – pet bošnjačkih, dva hrvatska i tri mešovita, objašnjava Šolaja. 

I to bi zaista značilo sasvim drugačiji pristup i u organizaciji političko-predstavničkog života u samoj Federaciji i izvršnim procesima u njoj. Jer Hrvati su jako nezadovoljni celom tom situacijom zbog toga što imaju osećaj da ih Bošnjaci pritiskaju do te mere da mogu da postanu čak i nacionalna manjina. Znači, u tim kolektivnim pravima traže svoju zaštitu.   

Nasleđe Kristijana Šmita 

Šolaja smatra da je neslavni odlazak Kristijana Šmita iz BiH definitivno doprineo tome da zvanična Hrvatska konačno stane iza svog naroda u Federaciji jer su i Hrvati, ali i Republika Srpska, bili jako nezadovoljni onim što je radio. 

On pretpostavlja da su Hrvati u novim okolnostima osetili mogućnost koja bi vodila ka javnom iznošenju stavova svih strana u pogledu organizacije BiH. 

„Vidimo da je to vrlo glasan zahtev, pa usvojena je i deklaracija Narodne skupštine Republike Srpske o potrebi zatvaranja, odnosno nestanka funkcije visokog predstavnika, tako da to zaista postaje jedan opšti stav. Za razliku od Bošnjaka jer vidimo da je na sastanku sa Antoniom Koštom Bećirović otvoreno tražio da ostane Kancelarija visokog predstavnika smatrajući čak da je to uslov za funkcionisanje BiH“, zaključio je Šolaja. 

Plenković je istakao da Hrvatska pažljivo prati situaciju u BiH gde Hrvati i dalje nemaju mogućnost izbora legitimnog člana Predsedništva BiH jer ponovno nije postignut dogovor o izmeni Izbornog zakona. 

„To je dugogodišnja anomalija koja traje od 2006. godine“, rekao je Plenković i potvrdio podršku kandidatu HDZ-a BiH za hrvatskog člana Predsedništva Darijani Filipović.