Ona je u razgovoru za podkast Blumberga upozorila da zemlje moraju da jačaju svoje ekonomske temelje kako bi mogle da izdrže buduće šokove, jer globalna nestabilnost više nije izuzetak, već trajna karakteristika sistema. 

Georgijeva je priznala da međunarodne organizacije, uključujući i MMF, u prošlosti nisu na vreme prepoznale nejednakosti koje je donela globalizacija, poručivši da sada mora da se izbegne ista greška sa AI tehnologijama.

"Svi mi, uključujući i Fond, nismo pravilno procenili otpor prema globalizaciji koji je proistekao iz činjenice da je svetska ekonomija u celini napredovala, ali su mnoge zajednice opustošene jer su njihovi poslovi nestali, a njima nije posvećeno dovoljno pažnja. Veoma sam odlučna u tome da ne dozvolim da se isto ponovi sa veštačkom inteligencijom", rekla je direktorka Fonda.

Georgijeva, koja se nalazi na čelu ove institucije sa sedištem u Vašingtonu od 2019. godine, vodila je MMF kroz pandemiju koronavirusa, rat u Ukrajini, trgovinske sukobe oko carina, a sada i kroz konflikte na Bliskom istoku.

MMF trenutno ima na raspolaganju bilion dolara za pozajmice, a Georgijeva ističe da je njen glavni zadatak da zadrži fokus 191 članice na zajedničkom radu za dobrobit globalne ekonomije.

Fond planira da u julu ažurira svoje prognoze za globalnu ekonomiju, nakon što je u aprilu smanjio projekciju svetskog privrednog rasta za ovu godinu na 3,1 odsto usled sukoba na Bliskom istoku.