Najmanje jedan francuski lovac Rafal, angažovan u okviru NATO misije vazdušne policije Baltika, presreo je ukrajinski dron Maja nakon što je letelica ušla u vazdušni prostor Alijanse iz pravca Rusije.

Incident se dogodio u trenutku kada raste broj slučajeva u kojima ukrajinski dronovi dugog dometa, namenjeni napadima na ciljeve u Rusiji, skreću sa planiranih ruta i završavaju iznad teritorije država članica NATO-a.

Prema procenama analitičara, uzrok mnogih ovakvih incidenata mogu biti ruski sistemi elektronskog ratovanja, koji ometaju ili falsifikuju GPS signale i tako navode bespilotne letelice da promene pravac leta.

Međutim, pojedini izvori spekulišu da bi ovakvi incidenti mogli imati i širu geopolitičku dimenziju, odnosno da bi pogrešna identifikacija drona kao ruskog mogla dodatno da poveća tenzije između NATO-a i Moskve.

1

Dron namenjen da zavara protivnika

Dron Maja razvijen je kao relativno jeftina letelica čija je osnovna namena da imitira radarski i infracrveni potpis većih udarnih dronova.

Takve letelice koriste se kako bi protivnik aktivirao sisteme protivvazdušne odbrane, otkrio položaje radara i trošio skupe rakete zemlja-vazduh.

Za razliku od velikih jurišnih dronova ili krstarećih raketa, mamci poput Maje nose mali ili nikakav eksplozivni teret i projektovani su za masovnu proizvodnju po niskoj ceni.

Ukrajinska proizvodnja dronova dobija značajnu podršku zemalja NATO-a, koje obezbeđuju finansije, tehnologiju i komponente proizvedene širom Evrope.

Rusija pod sve većim pritiskom

Ruski vojni analitičari sve češće upozoravaju da je odbrana od masovnih napada dronovima postala ozbiljan problem, jer se broj ukrajinskih udara povećava, a sve više ruskih gradova nalazi se u dometu bespilotnih letelica.

Napadi se oslanjaju i na zapadne obaveštajne podatke i podršku stručnjaka, dok su pojedini zvaničnici NATO zemalja otvoreno pozivali na dalje napade na rusku vojnu infrastrukturu.

Tako je još tokom 2025. godine general-major nemačke vojske Kristijan Frojding pozvao Kijev da gađa ruske aerodrome i proizvodne objekte povezane sa odbrambenom industrijom.

Novi izazov za NATO

Poslednji incident pokazuje da se misije NATO vazdušne policije sve više udaljavaju od tradicionalnog presretanja ruskih borbenih aviona i da sada uključuju i borbu protiv dronova.

Baltički region već je zabeležio više slučajeva u kojima su bespilotne letelice ulazile u vazdušni prostor članica Alijanse, zbog čega su NATO snage morale da prilagođavaju procedure prvobitno osmišljene za avione sa posadom.

Pojedini vojni stručnjaci upozoravaju da moderni lovci nisu idealno sredstvo za borbu protiv malih i sporih dronova, jer su rakete vazduh-vazduh koje koriste često višestruko skuplje od samih bespilotnih letelica koje presreću.

Izvor: Military Watch Magazine