Proglašenje vanrednog stanja omogućava vladi šire ustavne nadležnosti za uspostavljanje reda, uključujući raspoređivanje vojske radi uklanjanja blokada, preneo je Rojters. 

Paz je odluku saopštio u obraćanju naciji nekoliko sati nakon što je u petak objavio sporazum sa Bolivijskom radničkom konfederacijom (COB), najvećim sindikatom u zemlji. Bolivijski predsednik je tada izrazio nadu da će dogovor predstavljati prvi korak ka smirivanju krize.

"Ako želimo da idemo napred, moramo svi da radimo zajedno", rekao je Paz tokom sastanka u predsedničkoj palati u La Pazu. Izvršni sekretar COB-a Mario Argoljo ocenio je da sporazum predstavlja "tračak nade" za zemlju i početak prevazilaženja političkih i društvenih podela.

Međutim, uprkos postignutom dogovoru, protesti se nastavljaju u više delova zemlje, posebno u oblasti Kočabambe, gde ruralna udruženja i organizacije povezane sa bivšim predsednikom Evom Moralesom nisu učestvovale u pregovorima i nastavljaju da zahtevaju ostavku predsednika Paza.

Kriza je počela u maju nakon što je vlada smanjila dugogodišnje subvencije za gorivo u pokušaju da smanji budžetski deficit zbog nestašice američkih dolara i pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Iako je vlada kasnije preduzela korake za stabilizaciju cena goriva i povukla pojedine nepopularne agrarne reforme, protesti su se proširili i prerasli u šire nezadovoljstvo zbog rasta troškova života, nestašice goriva i nedostatka strane valute.

Demonstranti su blokirali ključne saobraćajnice, uključujući puteve koji povezuju La Paz i El Alto, gradove sa oko dva miliona stanovnika. Zbog blokada mnogi kamioni nisu mogli da dopreme hranu na pijace, dok su bolnice prijavile probleme u nabavci lekova i medicinskih sredstava.

Jedna od najuticajnijih ruralnih organizacija, federacija Tupak Katari, saopštila je da će nastaviti proteste dok vlada ne ispuni zahteve koji uključuju oslobađanje pritvorenih demonstranata, veće poštovanje autohtonih organizacija i rešavanje ekonomskih problema sa kojima se suočavaju njihove zajednice.

Prema podacima kancelarije bolivijskog ombudsmana, najmanje 14 osoba je preminulo od početka krize. Među žrtvama su pacijenti koji zbog blokada nisu uspeli da stignu do bolnica, kao i radnici u transportnom sektoru koji nisu dobili pravovremenu medicinsku pomoć.