Uništen najveći mit koji je Zapad imao o Rusiji od početka rata? Udarci se ređaju, ali Putinova mašinerija kao da je neuništiva!

Da li je to konačno to, pitaju se u uglednom nedeljniku "The Economist".

Nakon četiri godine ekonomskog rasta uprkos sankcijama, sve glasniji hor ekonomista iz raznih istraživačkih instituta tvrdi da vreme ističe za rusku ratnu ekonomiju. Novi izveštaj Kilskog instituta za svetsku ekonomiju upozorava da se Rusija suočava sa „strukturnom iscrpljenošću“. Čarls Heker iz britanskog Kraljevskog instituta za odbrambene studije procenjuje da je „Rusija verovatno već u recesiji“, dok Najdžel Guld-Dejvis iz Međunarodnog instituta za strateške studije govori o „dolazećoj krizi ruske političke ekonomije“. Čak i zvanični ruski podaci pokazuju da je BDP pao za 0,2 procenta u prvom kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, Rusija na čelu sa Vladimirom Putinom uporno je prkosila prognozama ekonomskog kolapsa. Zaobišla je zapadne sankcije preusmeravanjem trgovine ka zemljama poput Kine i Indije, dok je ogromne državne rezerve usmeravala u vojsku, infrastrukturu i socijalnu potrošnju. Realni BDP po glavi stanovnika porastao je za 12 procenata između 2022. i 2025. godine. To nije impresivan rezultat u poređenju sa Kinom ili Indijom, a dodatno ga ulepšava činjenica da veliki deo rasta dolazi od vojne proizvodnje. Ipak, to je daleko od katastrofalnih scenarija predviđenih godinama.

Uprkos novim pritiscima, ruska ratna ekonomija neće se srušiti.

Oprezno sa statistikama

Za početak, treba biti oprezan sa slabom zvaničnom statistikom. Ona je uglavnom statistički trik. Povećanje PDV-a sa 20 na 22 procenta na početku godine podstaklo je građane da obavljaju veće kupovine krajem 2025. godine, veštački naduvajući ekonomsku aktivnost u jednom kvartalu na račun sledećeg. Pored toga, početak 2026. godine imao je manje radnih dana nego godinu dana ranije, a vreme je bilo izuzetno loše čak i po ruskim standardima.

Alternativni indikatori slikaju drugačiju sliku. Indeks ekonomske aktivnosti Goldman Saksa sugeriše spor, ali ipak pozitivan rast. Podaci ruske razvojne banke VEB pokazuju da su se BDP i ekonomska aktivnost ubrzali u martu i aprilu, delimično zahvaljujući rastućim cenama nafte. Sve ukazuje na to da Rusija gotovo sigurno nije u recesiji.

Drugi indikatori slikaju mešovitu sliku. Poverenje potrošača, prema nezavisnom Levada centru, blago je oslabilo, ali nakon što je prethodno dostiglo skoro rekordne nivoe. Poslove je možda malo teže pronaći danas nego pre godinu ili dve, ali nezaposlenost ostaje na oko istorijski niskih 2 procenta.

Istovremeno, Rusiji je sve teže da izvozi fosilna goriva, koja ostaju krvotok njene ekonomije. Ukrajina pojačava napade na energetsku infrastrukturu, dok su cene nafte pale sa vrhunaca dostignutih tokom sukoba sa Iranom. Ipak, ukupan izvoz robe u aprilu bio je nešto veći nego godinu dana ranije.

U nekim oblastima, ekonomija se čak i oporavlja. Inflacija je pala na oko polovinu svog nedavnog vrhunca od preko 10 procenata. Realne plate, već 25 procenata veće nego 2019. godine, nastavljaju da rastu. Mnoge kompanije posluju prilično dobro. Aeroflot je prevozio putnike na rutama ukupne dužine 40 milijardi kilometara u prvih pet meseci ove godine, skoro 10 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Dobar život ruskih oligarha

A ruski oligarsi se još bolje snalaze, piše „The Economist“. Prodaja luksuznih automobila koji stižu u zemlju kružnim kanalima beleži snažan rast. Samo ove godine kupljeno je čak 80 odsto više Lamborginija nego u celoj 2025. godini.

Naravno, veliki deo ove otpornosti je rezultat masovne državne potrošnje. Prošle godine, ruska vlada je potrošila između sedam i osam odsto BDP-a na vojsku. Prognozeri krize tvrde da takva potrošnja usisava radnu snagu iz ostatka ekonomije i opasno opterećuje državne finansije.

To je delimično tačno. Međutim, vojna potrošnja danas je samo tri do četiri procentna poena BDP-a veća nego pre rata. To nije zanemarljivo, ali nije dovoljno veliko da izazove dramatične lančane reakcije. Civilni deo ekonomije uglavnom stagnira, ali za sada ne tone.

Ni fiskalni problemi još nisu kritični. Da bi finansirala rat, država može dodatno povećati poreze, kao što je to već učinila sa PDV-om. Preostali deficit, koji trenutno iznosi oko tri procenta BDP-a, može se pokriti iz državnih rezervi. 

Sve u svemu, Rusija bi ove godine mogla da ostvari ekonomski rast od oko 1 odsto, otprilike isto kao Francuska ili Kanada. Nove sankcije, poput onih koje je Ujedinjeno Kraljevstvo uvelo 16. juna, mogle bi dodatno usporiti taj rast. Isto važi i za dalji pad cena nafte ili intenziviranje ukrajinskih napada na energetsku infrastrukturu.

Ali da bi se ozbiljno potkopala ruska ratna ekonomija, bio bi potreban mnogo snažniji udarac od svega što smo do sada videli.

Uprkos svim udarcima, Putinova mašinerija i dalje radi.

BONUS VIDEO