Predsednik SAD se sastao sa visokim zvaničnicima administracije i izaslanicima kako bi razradio nove planove za žešće napade širom Irana, s ciljem da primora režim da ponovo otvori moreuz i prihvati njegove zahteve u vezi sa nuklearnim programom, navodi Axios.

Tramp je nagovestio da bi to moglo da obuhvati i napade na civilnu infrastrukturu – uključujući mostove i elektrane – ukoliko Iran ne pristane na pregovore.

Do sada je američka vojska uglavnom izvodila ograničene napade na iranske vojne ciljeve oko strateški važnog plovnog puta, što je izazvalo iranske udare na susedne zemlje i komercijalne brodove u regionu.

Vašington i dalje traži način da oslabi iransku kontrolu nad Ormuskim moreuzom, koji predstavlja snažan adut Teherana i i dalje utiče na svetske cene energije, dok se približavaju novembarski izbori za Kongres.

Međutim, nakon što je sebi obezbedio još 60 dana za korišćenje vojske bez odobrenja Kongresa, izgleda da Tramp nije spreman da u potpunosti odustane od dosadašnje strategije: napadanja strateških ciljeva u nadi da će Iran biti primoran da se vrati za pregovarački sto.

Dok rat sa Iranom ulazi u novu prekretnicu, The Independent razmatra Trampove moguće opcije.

Nastaviti sadašnju strategiju: bombardovanje niskog intenziteta bez eskalacije

Najnoviji talas napada usledio je nakon što su Sjedinjene Države optužile Iran da je napao brodove u Ormuskom moreuzu.

Moreuz, koji je pre rata bio otvoren za međunarodnu plovidbu bez naplate taksi, postao je veliki problem za SAD otkako ga je Iran praktično zatvorio u prvim danima sukoba.

Tramp tvrdi da je američka vojska uništila iransku mornaricu. Međutim, Teheran je pokazao da i dalje može da zatvori moreuz za komercijalni saobraćaj koristeći nekoliko desetina mina, dronova i hiljade jeftinih brzih napadačkih čamaca.

SAD navode da napadi na priobalne gradove i ostrva tokom poslednjih nekoliko dana imaju za cilj „dalje slabljenje iranskih kapaciteta koji se koriste za napade na komercijalnu plovidbu u Ormuskom moreuzu“. Nova blokada iranskih luka dodatno bi pogodila iransku ekonomiju.

Ipak, ti napadi još nisu primorali Iran na popuštanje. Naprotiv, Teheran je pokazao odlučnost nastavljajući napade širom regiona.

Iranski nedavni udari odmazde uglavnom su bili usmereni na mali Bahrein, u kome se nalaze američke baze i koji je već oštro nastrojen prema Iranu, i Kuvajt – pragmatičniji, ali obližnji, sa stacioniranim američkim snagama.

Sjedinjene Države imaju više finansijskih i vojnih resursa od Irana da vode dugotrajan rat iscrpljivanja. Međutim, suočavaju se sa logističkim izazovima i sve većim pritiskom javnosti da okončaju sukob.

Napadi na civilnu infrastrukturu

Ovo nije prvi put da dolazi do sukoba između Irana i SAD u području Ormuskog moreuza nakon prekida vatre proglašenog u aprilu.

Svaki put Iran potvrđuje svoju kontrolu napadajući brodove koji pokušavaju da prođu kroz moreuz bez njegove dozvole, tvrdeći da ima pravo da reguliše plovidbu i naplaćuje prolaz.

Sjedinjene Države potom uglavnom odgovaraju napadima na iranske radarske sisteme, protivvazdušnu odbranu i druge vojne ciljeve duž obale i na ostrvima koja kontrolišu ulaz u moreuz. Nakon toga obe strane obično smanjuju intenzitet sukoba.

Ovoga puta Tramp je napravio važnu razliku odobrivši napade na dva civilna mosta koji povezuju Teheran i Mašhad.

Za sada je moguće da je reč samo o pretnji. Međutim, američki predsednik je za Fox News izjavio da su SAD spremne da gađaju civilnu infrastrukturu ukoliko se Iran ne vrati pregovorima.

„Energetske ciljeve ću ostaviti za kraj, ali ćemo na kraju pogoditi i njih. Sledeće nedelje dolaze elektrane, sledeće nedelje mostovi, osim ako ne sednu za pregovarački sto“, rekao je Tramp.

Ženevske konvencije iz 1949. godine, koje regulišu humanitarno pravo u ratu, zabranjuju napade na objekte koji su od ključnog značaja za civilno stanovništvo. Takav potez bi verovatno izazvao široku osudu američkih saveznika.

Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Kazem Garibabadi poručio je da bi bilo „pogrešno“ verovati da vojni napadi i ekonomska blokada mogu naterati Iran da se vrati pregovorima.

Povratak pregovorima i prihvatanje iranskih zahteva

Najnovija eskalacija dodatno je pojačala sumnje da će memorandum o razumevanju, potpisan prošlog meseca, dovesti do trajnog prekida sukoba.

Taj sporazum, postignut u junu, imao je za cilj prekid neprijateljstava i ponovno otvaranje Hormuškog moreuza, kako bi se omogućilo 60 dana pregovora o iranskom nuklearnom programu i ublažavanju sankcija.

Glavni zahtev Vašingtona jeste da Iran nikada ne razvije nuklearno oružje, što Teheran negira, tvrdeći da takve namere nema. Obe strane su, pre izbijanja rata u februaru, bile blizu dogovora o međunarodnim inspekcijama, obogaćivanju uranijuma i nuklearnim zalihama.

Ohrabren uticajem koji je ostvario zatvaranjem moreuza, Iran sada traži ukidanje sankcija, pravo da naplaćuje prolaz brodovima, oslobađanje zamrznute imovine u inostranstvu i fond za obnovu zemlje.

Tramp bi mogao da pokuša da se vrati pregovorima i ponudi određene ustupke. Međutim, i u tom slučaju suočio bi se sa pritiskom saveznika i političkih partnera, koji su ga već optužili da je napravio „najveći spoljnopolitički promašaj poslednjih decenija“ još pre nego što je strategija počela da se primenjuje.

„Regan se prevrće u grobu.Iranske nuklearne ambicije nisu zaustavljene, a oni su naučili da pretnja zatvaranjem Ormuskog moreuza funkcioniše i da će to nesumnjivo koristiti i ubuduće“, izjavio je senator iz Luizijane Bil Kasidi u junu, kada je predstavljen privremeni sporazum.

Potpuno povlačenje iz sukoba

Ozbiljna eskalacija koja bi prevazišla sadašnje uzajamne napade mogla bi da dovede do novog otvorenog rata, što bi podrazumevalo ogromne troškove i bilo veoma nepopularno među američkim biračima.

Jedna od mogućnosti za Trampa jeste potpuno povlačenje iz sukoba, prekid vojnih operacija i prepuštanje regionu da sam rešava posledice, uz mogućnost obnavljanja pregovora u nekom kasnijem trenutku.

Međutim, takav potez mogao bi dodatno da naruši ugled Sjedinjenih Država kao pouzdanog saveznika, ohrabri Iran da deluje bez većih posledica i izloži Trampa kritikama političkih protivnika i birača u zemlji.