Ova mera se preduzima zbog izuzetno niskog vodostaja reke, izazvanog teškom sušom koja je zahvatila čitav region. Prema podacima Nacionalne uprave „Rumunske vode", protok Dunava na ulazu u zemlju već je pao ispod 1.600 kubnih metara u sekundi, a do 7. avgusta očekuje se dalji pad na oko 1.450 kubnih metara. Zamenik generalnog direktora kompanije „Apele Române" Sorin Rindašu upozorio je da se u ovakvim uslovima beleži pad vodostaja od dva do tri centimetra dnevno, dodajući da elektrana Černavoda u ovakvom režimu može da izdrži još svega četiri do pet dana.
Zbog krize je već proglašeno vanredno stanje, premijer Rumunije Ilie Bolojan najavio je da je vanredna situacija na nacionalnom nivou uvedena za ceo avgust.
Operacija se odvija u zoni rukavca Bala, gde timovi sastavljeni od predstavnika rumunske vojske, rečne uprave, agencije „Rumunske vode" i drugih nadležnih institucija pripremaju kontrolisanu detonaciju stenovite formacije poznate kao „Paržoaja". Tom detonacijom oni se nadaju da će ukloniti formaciju i omogućiti stabilniji dotok vode ka Starom Dunavu, odnosno ka dovodnom kanalu nuklearne elektrane Černavoda.
Pre glavne operacije, u podne je izvedena probna eksplozija radi provere tehničkih uslova, a stručnjaci će analizirati rezultate kako bi odredili dalje korake. Prema prvim informacijama iz Rumunije, nedeljna eksplozija nije uspela u potpunosti da razbije stenu Paržoaja, pa je najavljeno da će operacija biti nastavljena.
Pored miniranja, plan predviđa i drugu fazu radova – potapanje četiri barže natovarene sa oko 500 tona kamena u rukavcu Bala, čime bi deo toka Dunava bio preusmeren ka postrojenjima za hlađenje elektrane. Za realizaciju celokupnog poduhvata rumunska vlada izdvojila je sedam miliona leja iz rezervnog fonda.
Podsetimo, Rumunija je nedavno prvi put od puštanja u rad Černavode ostala bez proizvodnje iz oba reaktora – državni operator Nuklearelektrika odlučio je da zbog rekordno niskog vodostaja kontrolisano zaustavi oba bloka, radi zaštite sistema hlađenja i očuvanja nuklearne bezbednosti.
Elektrana raspolaže sa dva CANDU reaktora snage od po 706 megavata, koji zajedno inače obezbeđuju oko 20 odsto ukupne rumunske proizvodnje električne energije. Slične probleme zbog niskog vodostaja i suše ima i mađarska nuklearna elektrana Pakš, koja je smanjila proizvodnju na oko 60 odsto kapaciteta, dok stručnjaci upozoravaju da bi se, ukoliko ekstremni uslovi potraju, sa sličnim izazovima mogla suočiti i bugarska elektrana Kozloduj, koja takođe koristi vodu iz Dunava za hlađenje.
Komentari (0)