Uoči godišnjice hrvatske vojno-policijske operacije „Oluja“, ponovo se postavlja pitanje da li će Crna Gora ove godine imati svog predstavnika na njenom obeležavanju, piše Borba, podsećajući na različite poteze crnogorskih vlasti tokom prethodnih godina.
Tokom „Oluje“ u avgustu 1995. godine iz svojih domova izbeglo je ili je proterano više od 200.000 krajiških Srba, dok se i danas govori o velikom broju ubijenih i nestalih.
Posebne kontroverze u Crnoj Gori izazvalo je prisustvo tadašnjeg vojnog atašea Ivana Mašulovića obeležavanju godišnjice „Oluje“ u Hrvatskoj 2018. godine. Taj potez tadašnje vlasti izazvao je brojne političke reakcije i osude.
Situacija je bila drugačija 2025. godine, kada je ministar odbrane Dragan Krapović odbio poziv da prisustvuje vojnoj paradi povodom tri decenije od „Oluje“, a ni Vojska Crne Gore nije učestvovala u obeležavanju.
Međutim, Crna Gora je ipak imala diplomatskog predstavnika. Otpravnica poslova Ambasade Crne Gore u Hrvatskoj Jelena Ražnatović prisustvovala je događaju, čime je ponovo otvorena polemika o odnosu zvanične Podgorice prema „Oluji“ i srpskim žrtvama.
Borba podseća da su se stavovi crnogorskih vlasti tokom godina menjali – od slanja vojnih i diplomatskih predstavnika do odbijanja učešća pojedinih državnih funkcionera.
Zbog toga se, pred ovogodišnje obeležavanje, ponovo nameće pitanje kakav će stav zauzeti Vlada Crne Gore i hoće li neko od njenih predstavnika prisustvovati događajima u Hrvatskoj.
Čitav tekst u kojem Borba analizira odnos Crne Gore prema obeležavanju „Oluje“ i podseća na poteze crnogorskih zvaničnika prethodnih godina možete pročitati klikom na link.
Bonus video:
Komentari (0)