On je u autorskom tekstu za briselski Politiko rekao da je zbog toga potreban poseban okvir EU za masovne i instrumentalizovane migracije.

Grčki premijer je ocenio da su nedavni događaji na evropskim granicama, a posebno u španskoj enklavi Seuta, najnoviji podsetnik da migracije više nisu samo humanitarno pitanje ili izazov upravljanja, već da su u nekim slučajevima, postale sredstvo geopolitičke prisile.

Prema njegovim rečima iako je EU ostvarila važan napredak po ovom pitanju donošenjem Pakta o migracijama i azilu, odnosno uvođenjem mehanizama za upravljanje migracijskim pritiskom, uključujući fleksibilnost u svojim procedurama i solidarnost među zemljama članicama, ti alati su osmišljeni za situacije koje su upravljive, ali ne adresiraju adekvatno scenarije u kojima se migracije pretvaraju u oružje ili gde se tokovi konstruišu, pojačavaju ili olakšavaju na način koji stvara de facto hibridni izazov.

Pojašnjava da se još ne zna šta je uzrokovalo situaciju koja se prošle sedmice odvijala u Seuti, ali da ti scenariji nisu bez presedana.

"Grčka se suočila sa sličnom situacijom na svojoj kopnenoj granici s Turskom u Evrosu 2020. godine, kao i Litvanija, Poljska i Letonija na svojim granicama sa Belorusijom 2021. godine. Ono čemu svedočimo u ovim slučajevima nije postepeni porast dolazaka, već iznenadni, masovni i često koordinisani pokreti ljudi - ponekad i desetina hiljada u roku od samo nekoliko dana - koji preopterećuju nacionalne kapacitete i testiraju otpornost EU u celini. U takvim ekstremnim okolnostima, hitna i potpuna primena standardnih sistema azila i prihvata za sve dolaske nije samo teška - često je i nemoguća. Sistemi rizikuju paralizu, javno poverenje se narušava, a samo funkcionisanje Šengena je pod pritiskom", rekao je Micotakis.

Ističe da je neophodan poseban evropski okvir za situacije masovnog i instrumentaliziranog migracionog pritiska, s jasnim i objektivnim kriterijumima za njegovu aktivaciju, koji bi trebalo da kombinuju kvantitativne elemente - poput obima i brzine dolazaka u odnosu na kapacitet zemlje - s kvalitativnim pokazateljima, uključujući sve dokaze o koordinaciji, olakšavanju ili uključenosti trećih zemalja ili mreža organizovanog kriminala.

"Nakon što se aktivira u okviru posebno definisanog režima vanrednih situacija EU, mehanizam poput ovog mogao bi da omogući privremena, proporcionalna i strogo kontrolisana prilagođavanja standardnim procedurama. Ubrzani procesi azila takođe moraju i dalje da budu deo skupa alata, posebno za osobe koje dolaze iz zemalja s niskom stopom priznavanja međunarodne zaštite", rekao je on.

Smatra i da Evropa mora da bude iskrena u pogledu ograničenja svojih ubrzanih postupaka za azil i da u jasno definisanim izuzetnim situacijama ekstremnog i nesrazmernog pritiska - bilo na kopnenim granicama ili nakon masovnih dolazaka morem - zemljama članicama treba dati mogućnost, u okviru namenskog režima EU za vanredne situacije, da privremeno obustave zahteve za azil za novopristigle osobe, dok istovremeno nastavljaju sa brzim povratkom onih koji nemaju pravo na ostanak, u potpunosti u skladu s pravnim obavezama EU.

Naglašava da to nije odstupanje od evropskih vrednosti, već neophodno prilagođavanje novim realnostima.

"Sve takve mere moraju da budu strogo vremenski ograničene, proporcionalne i podložne snažnim zaštitnim merama. Potpuno poštovanje prava EU, Povelje EU o osnovnim pravima i principa zabrane vraćanja ostaje nepregovaračko. Istovremeno, zaštita međunarodnih obaveza mora da ide ruku pod ruku sa sposobnošću EU da zaštiti svoje granice i očuva svoju unutrašnju stabilnost", rekao je Micotakis.

Ocenjuje i da nijedna zemlja članica koja se suočava s ovakvim pritiskom ne bi trebalo da deluje sama i da bi operativna podrška agencija EU, koordinisani napori za povratak i finansijska i tehnička pomoć morali da se automatski mobilišu kad god se aktivira mehanizam u tu svrhu.

"Bez takvog okvira, rizici su jasni. Zemlje na prvoj liniji fronta ostaju izložene, rastu podsticaji za neprijateljske aktere da iskorišćavaju migracije u geopolitičke svrhe, a unutrašnje podele unutar bloka se produbljuju. Najvažnije je da će poverenje građana u sposobnost Evrope da efikasno, pravedno i kolektivno upravlja svojim granicama nastaviti da opada. EU mora da se opremi pravnim i operativnim alatima potrebnim za odbranu svojih spoljnih granica, odvraćanje onih koji pokušavaju da iskoriste njenu otvorenost i odlučno, zakonito i kolektivno odgovore na ovu novu stvarnost", zaključio je Micotakis.