Obnovljeni američki napadi na Iran, novi udari u regionu i uključivanje dodatnih aktera ukazuju da se kriza više ne odvija samo između Vašingtona i Teherana, već zahvata sve širi prostor.

Američki predsednik Donald Tramp najavio je nastavak bombardovanja Irana odmah nakon što je Korpus garde islamske revolucije izveo napad na američku bazu u Jordanu.

Prema tvrdnjama izvora lista The Wall Street Journal iz jordanske vlade, svih pet ispaljenih raketa je presretnuto. Saradnik Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost Hamidreza Azizi ocenio je da iransko rukovodstvo smatra da trenutno ima određenu prednost i da je napad predstavljao signal pažljivo kontrolisane eskalacije.

Već narednog dana meta napada postala je egipatska luka Dumjat. U napadu bespilotnim letelicama oštećena su dva broda – grčki LNG tanker pod zastavom Bermuda i američki gasovoz pod zastavom Maršalskih Ostrva.

Odgovornost za napad nisu preuzeli ni Iran ni njegove regionalne saveznice, dok nije potvrđeno ni odakle su dronovi lansirani. Prema pisanju The New York Timesa, pozivajući se na izvore u Teheranu, cilj takvih operacija jeste demonstracija sposobnosti Irana da poremeti globalni pomorski saobraćaj.

Istovremeno su američke snage, prema saopštenju Centralne komande Oružanih snaga SAD (CENTCOM), tokom noći izvele udare na objekte povezane sa raketnim i bespilotnim napadima koje izvode Korpus garde islamske revolucije i iranske snage, kao i na komandne centre.

Nova okolnost u sukobu jeste direktno uključivanje Saudijske Arabije. Ministarstvo odbrane kraljevine saopštilo je da su izvedeni napadi na iračke milicije za koje Rijad tvrdi da imaju podršku Teherana.

U tim udarima poginulo je oko 20 ljudi. Portparol ministarstva Turki al Maliki izjavio je da Saudijska Arabija ne želi eskalaciju sukoba, ali da će odgovoriti na svaki čin agresije.

Stručnjak za Bliski istok Farhad Ibrahimov, profesor Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije, smatra da je odluka Rijada doneta pod snažnim pritiskom Vašingtona.

Prema njegovoj oceni, saudijsko rukovodstvo je do poslednjeg trenutka pokušavalo da izbegne direktan odgovor Iranu ili proiranskim snagama, svesno da bi otvoreni rat sa Teheranom imao ozbiljne posledice po kraljevinu, ali su Sjedinjene Države očekivale konkretnu saudijsku akciju.

Uloga Saudijske Arabije u sukobu počela je da raste još sredinom jula, kada je gađan aerodrom u jemenskoj prestonici Sani, na kojem je trebalo da sleti delegacija rukovodstva pokreta Ansar Alah, poznatog kao Huti, nakon ceremonije oproštaja od vrhovnog lidera Irana Alija Hamneija.

Posle tog napada Huti su započeli uzvratne udare i zapretili pomorskom blokadom Saudijske Arabije. Portparol pokreta Jahja Sarija izjavio je za televiziju Al Masirah da se uvodi zabrana pomorskog saobraćaja za saudijskog protivnika po principu „blokada kao odgovor na blokadu“.

Pokret Ansar Alah saopštio je da je moreuz Bab el Mandeb zatvoren isključivo za saudijske brodove, uz upozorenje da će svi koji budu sarađivali sa kraljevinom platiti visoku cenu. Huti razmatraju i mogućnost naplate prolaska brodova kroz Crveno more. U međuvremenu je promet kroz Bab el Mandeb opao za približno 50 odsto.

Kao odgovor na pogoršanje bezbednosne situacije, Rijad je pokrenuo inicijativu za formiranje međunarodne pomorske koalicije radi zaštite plovidbe u Crvenom moru.

Posle sastanka načelnika generalštabova i predstavnika 43 države, uz učešće koalicije Evropske unije, završnu deklaraciju podrške potpisalo je 14 zemalja: Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Pakistan, Turska, Egipat, Jordan, međunarodno priznate vlasti Jemena, Bangladeš, Nigerija, Sudan, Džibuti i Somalija. Dokument, međutim, ne precizira konkretne korake niti definiše sastav i nadležnosti buduće strukture.

Britanski The Guardian, pozivajući se na jemenske izvore, navodi da Saudijska Arabija istovremeno razmatra mogućnost kopnene ofanzive na provinciju El Bajda u centralnom Jemenu.

Saudijska Arabija već ima iskustvo dugotrajnog vojnog sukoba sa Hutima. Tokom građanskog rata u Jemenu, koji traje već 12 godina, arapska koalicija predvođena Rijadom intervenisala je u zemlji, ali nije uspela da porazi Ansar Alah.

Huti su zadržali kontrolu nad severnim delom Jemena i prestonicom Sanom, zbog čega postoje ozbiljne sumnje da bi eventualna nova vojna kampanja mogla doneti drugačiji ishod.

Uprkos rastu napetosti, saudijsko rukovodstvo pokušava da spreči dodatno širenje sukoba. Rojters prenosi da se ministar odbrane Halid bin Salman u sredu u Vašingtonu sastao sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom kako bi administraciju Donalda Trampa pozvao da ne proširuje rat novim napadima na jemenske Hute.

Istovremeno američka administracija fokusirana je na pritisak na Teheran. Komandant CENTCOM-a admiral Bred Kuper predstavio je predsedniku SAD plan intenzivne vazdušne kampanje koja bi mogla da traje dve sedmice.

Prema pisanju britanskog The Telegrapha, pozivajući se na izraelske zvaničnike, kao alternativna opcija razmatra se kopnena blokada Irana o kojoj razgovaraju Donald Tramp i Benjamin Netanjahu.

Penzionisani američki general Šon Makfarland ocenio je da bi uskraćivanje mogućnosti Iranu da trguje predstavljalo jedini način da se zemlja ekonomski izoluje i ozbiljno oslabi, ali je istovremeno priznao da je takav scenario u praksi gotovo nemoguće sprovesti.