Poljska, sused Ukrajine i Rusije, razgovara sa Vašingtonom o uspostavljanju stalnih američkih vojnih baza na svojoj teritoriji, izjavio je zamenik poljskog ministra odbrane Pavel Zalevski, koji vodi pregovore.

Trenutno je u Poljskoj raspoređeno oko 10.000 američkih vojnika, gotovo isključivo u okviru rotacionog sistema.

Poljska - blizak saveznik SAD

Prošle sedmice Sjedinjene Američke Države zvanično su pokrenule reviziju svog vojnog prisustva u Evropi, sa ciljem da evropske zemlje preuzmu glavnu odgovornost za sopstvenu konvencionalnu odbranu, što je otvorilo mogućnost značajnog smanjenja američkog vojnog prisustva na Starom kontinentu, prenosi francuski dnevnik Le Parisien.

Međutim, Poljska, koja ima ključnu stratešku ulogu na istočnom krilu NATO-a i već izdvaja oko 5 odsto BDP-a za odbranu, ulaže milijarde evra u modernizaciju svoje vojske, prvenstveno kupovinom američkog naoružanja, i nastoji da dodatno ojača prisustvo američkih snaga na svojoj teritoriji.

"Već smo prevazišli početnu fazu razgovora, a politička volja postoji već dugo", rekao je Zalevski za poljsku državnu televiziju TVP Info.

Dodao je da je Varšava od Vašingtona obaveštena o formiranju američkog pregovaračkog tima koji će biti partner Poljskoj u daljim razgovorima.

"Znamo da želimo da razgovaramo o više baza i o postepenoj transformaciji postojećih američkih baza u stalne vojne baze", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Varšava i Vašington već razmenjuju predloge, koji za sada još nisu zvanični.

Uzoran saveznik u Evropi

Sjedinjene Američke Države nedavno su oštro kritikovale pojedine evropske zemlje koje tokom rata sa Iranom nisu dozvolile američkim snagama korišćenje NATO baza na svojoj teritoriji.

Američki ministar odbrane Pit Hegset zapretio je i smanjenjem američkog finansijskog doprinosa NATO-u ukoliko pojedine članice ne ispune obaveze preuzete prošle godine na samitu Alijanse u Hagu.

Tada su se saveznici obavezali da će do 2035. godine izdvajati najmanje 5 odsto BDP-a za bezbednost, od čega 3,5 odsto za vojne izdatke.

Poljska je, uz Litvaniju i Estoniju, među retkim državama koje su već dostigle taj nivo.

Rasprava o evropskoj odbrani

Pod pritiskom SAD, u Evropskoj uniji sve je više glasova koji traže veću stratešku autonomiju Evrope.

Još 2016. godine tadašnji ministri odbrane Francuske i Nemačke, Žan-Iv Le Drijan i Ursula fon der Lajen, predstavili su zajednički plan razvoja evropske odbrane, koji je obuhvatao nove vojne projekte i evropski medicinski štab.

Francuski predsednik Emanuel Makron godinama je bio jedan od najglasnijih zagovornika te ideje.

Još 2017. godine upozorio je da je postepeno američko povlačenje iz Evrope "neizbežno", a sedam godina kasnije, u svom drugom govoru na Sorboni, poručio je: "Moramo izgraditi Evropu koja će pokazati da nije vazal Sjedinjenih Američkih Država."

Sličan stav izneo je u februaru 2026. godine i bivši predsednik Evropskog saveta i nekadašnji belgijski premijer Šarl Mišel.

On je ocenio da NATO ne bi smeo da postane "centralna nabavna služba" koja evropske države podstiče da troše više na odbranu isključivo kupujući američku vojnu opremu.

Ipak, neposredne bezbednosne pretnje sa istoka, kao i garancije koje pruža vojna saradnja sa Sjedinjenim Državama, navele su uzastopne poljske vlade da nastave jačanje odbrambenih veza sa Vašingtonom.