Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da će pritisak na regionalne budžete nastaviti da raste do kraja godine, kada se očekuje dodatno povećanje rashoda.

Govoreći na sastanku Saveta za strateški razvoj i nacionalne projekte u Kremlju, Putin je naveo da je deficit konsolidovanog budžeta Rusije dostigao 160 milijardi rubalja.

Istovremeno su prihodi i rashodi regionalnih budžeta povećani za po 5,9 odsto, što pokazuje da rast prihoda nije doneo značajnije popravljanje ukupne budžetske ravnoteže.

Upravo zbog očekivanog rasta troškova Putin je poručio regionima da moraju da budu spremni za dodatni finansijski pritisak do kraja godine.

Moskva sprema milijarde za najugroženije

1

Jedna od mera kojom bi trebalo da bude smanjen teret regionalnih finansija jeste produženje perioda otplate budžetskih kredita i posle 2030. godine.

Predlog je iznela Jedinstvena Rusija, a prema procenama predstavljenim na sastanku, takva odluka trebalo bi da rastereti regionalne budžete za približno 100 milijardi rubalja godišnje tokom naredne četiri godine.

Još 100 milijardi rubalja biće usmereno ka regionima koji se nalaze u najtežoj budžetskoj situaciji.

Putin je Vladi naložio da obezbedi stabilnost i ravnotežu čitavog sistema, uz poseban fokus na teritorije koje bi mogle da imaju najveće probleme sa rastućim rashodima.

Prihodi rastu, ali nisu svi regioni u istoj situaciji

Ministar finansija Anton Siluanov naveo je da su prihodi regionalnih budžeta od početka 2026. godine povećani za šest odsto.

Iako ukupni pokazatelji na prvi pogled deluju povoljno, finansijska situacija značajno se razlikuje od jednog do drugog regiona.

Čak 43 ruska regiona nemaju tržišni dug, odnosno nisu opterećena komercijalnim zaduženjima. Nasuprot njima nalaze se oblasti čiji su budžeti pod znatno većim pritiskom i kojima je upravo namenjena dodatna pomoć Moskve.

Rast prihoda na nivou čitave države, dakle, ne znači automatski da svaki ruski region raspolaže stabilnim finansijama.

Federalna vlast mora da interveniše

Moskva za sada pokazuje da raspolaže sredstvima kojima može da reaguje kada se pojave problemi.

Deficit nije predstavljen kao nekontrolisan, regionalni prihodi rastu, dok je kod dela teritorija smanjeno dužničko opterećenje.

Ipak, potreba da federalna vlast izdvaja dodatna sredstva pokazuje da pojedini regioni ne mogu samostalno da podnesu povećanje troškova.

Ukoliko rashodi budu rasli brže od prihoda, biće potrebno povećavati transfere i druge oblike pomoći iz federalnog budžeta.

Zbog toga će upravo odnos rasta prihoda i troškova biti jedan od najvažnijih pokazatelja u narednim mesecima.

Putin naredio i obnovu oštećene infrastrukture

Finansije nisu bile jedina tema sastanka.

Putin je naložio i obnovu skladišta i logističke infrastrukture koja je oštećena u ukrajinskim napadima.

Ruski predsednik prethodno je rekao da napadi nisu izazvali niti mogu da izazovu kritične posledice po rusku infrastrukturu, ali je priznao da nanose štetu i da oštećeni objekti moraju da budu obnovljeni.

Istovremeno je kritikovao zvaničnike zbog nedovoljne realizacije kadrovskog programa Kremlja.

Posebno je zatražio da država na vreme počne da se priprema za zapošljavanje pripadnika vojske nakon završetka sukoba.

Takav proces mogao bi da zahteva dodatna izdvajanja za zapošljavanje, prekvalifikaciju i različite oblike socijalne podrške.

Nema govora o neposrednom finansijskom slomu

Podaci predstavljeni na sastanku ne ukazuju na neposredni budžetski kolaps Rusije. Prihodi rastu, a veliki broj regiona nema tržišni dug.

Problem je u velikim razlikama između pojedinih delova zemlje i rastućoj potrebi da federalna vlast interveniše tamo gde lokalni budžeti ne mogu sami da izdrže pritisak.

Zato će ključni test do kraja godine biti upravo rast rashoda na koji je Putin upozorio.

Ukoliko prihodi ne budu mogli da ga prate, Moskva će morati da izdvaja sve više federalnog novca kako bi održala stabilnost regionalnih finansija.