Morens je 18. avgusta, pred saveznim sudom u Grinbeltu u Merilendu, priznao krivicu po jednoj tački optužnice — za zaveru radi izvršenja krivičnih dela i prevare Sjedinjenih Američkih Država.

Radio je kao viši savetnik u kancelariji direktora NIAID-a od 2006. do 2022. godine, u periodu dok je institucijom rukovodio Entoni Fauči.

Preti mu kazna do pet godina zatvora, a izricanje presude zakazano je za 12. novembar. Reuters

Privatni Gmail umesto državne prepiske

Prema saopštenju američkog Ministarstva pravde, Morens i drugi učesnici koristili su njegov privatni Gmail nalog kako bi razmenjivali komunikaciju koja ne bi završila u zvaničnim državnim sistemima.

Na taj način, prepiska bi bila sklonjena od zahteva podnetih na osnovu Zakona o slobodi pristupa informacijama, poznatog kao FOIA.

Tužilaštvo navodi da su preko privatnih kanala razmenjivane nejavne informacije Nacionalnih instituta za zdravlje, razgovarano o vraćanju ukinutog finansiranja, uređivana pisma namenjena rukovodstvu institucije i prosleđivane informacije mimo regularnih službenih procedura.

Slučaj se odnosi na komunikaciju tokom pandemije i na grant za istraživanje koronavirusa kod slepih miševa, koji je dodeljen organizaciji koja je deo sredstava prosledila Institutu za virusologiju u Vuhanu.

„Naučio sam kako da mejlovi nestanu“

Ranije objavljene Morensove poruke sada imaju dodatnu težinu posle njegovog priznanja krivice.

U jednoj poruci iz februara 2021. godine naveo je da je naučio kako da mejlovi „nestanu“ nakon što stigne zahtev za pristup informacijama, ali pre početka službene pretrage dokumentacije.

Napisao je i da je veliki deo ranije prepiske izbrisao nakon što ju je prethodno prebacio na privatni Gmail.

U drugoj poruci, iz aprila iste godine, Morens je pomenuo „Tonija“, što se odnosi na Entonija Faučija. Naveo je da bi materijal mogao da pošalje Toniju na privatni Gmail ili da mu ga odnese lično na posao ili kući, uz komentar da je Fauči „previše pametan“ da dozvoli kolegama da mu šalju materijal koji bi mogao da napravi problem.

Fauči je tokom saslušanja pred Kongresom 2024. godine negirao da je službene poslove vodio preko privatne elektronske pošte i rekao da ne zna zašto je Morens tako pisao.

Važno je da Fauči nije optužen u krivičnom postupku protiv Morensa, a sporazum o priznanju krivice ne tereti ga za učešće u Morensovoj zaveri. AP

U fokusu finansiranje projekta povezanog s Vuhanom

Sporna prepiska odnosila se na američki finansiran projekat istraživanja koronavirusa kod slepih miševa.

NIAID je grant dodelio organizaciji koja je deo novca prosledila Institutu za virusologiju u Vuhanu. Finansiranje je prekinuto 2020. godine, u trenutku kada je rasla pažnja javnosti prema mogućnosti da je pandemija mogla biti povezana s laboratorijskim incidentom u kineskom gradu.

Prema priznanju krivice, Morens i njegovi saradnici radili su na vraćanju finansiranja, kao i na suprotstavljanju tvrdnjama o laboratorijskom poreklu virusa.

Tužilaštvo navodi da je komunikacija prebačena na privatne naloge upravo u trenutku kada se očekivalo da bi službena dokumentacija mogla biti zatražena preko FOIA zahteva.

Morens je, prema navodima iz optužnice i sporazuma, razmenjivao nejavne informacije zdravstvenih institucija i učestvovao u pokušajima da se utiče na odluke o finansiranju.

Vino kao nagrada za „zakulisne smicalice“

Slučaj se ne odnosi samo na skrivanje prepiske.

Morens je priznao i učešće u nedozvoljenoj šemi sa poklonima. Prema Ministarstvu pravde, osoba povezana sa organizacijom koja je dobijala novac za istraživanja poslala mu je vino kao nagradu za njegove „zakulisne smicalice“.

Morens je, prema navodima tužilaštva, kao jedan od načina da „zasluži“ poklon pominjao pisanje naučnog komentara za ugledni medicinski časopis, kojim bi podržao stav da kovid-19 ima prirodno poreklo.

U komunikaciji su pominjane i moguće buduće večere u restoranima sa Mišlenovim zvezdicama u Parizu, Njujorku i Vašingtonu.

Pre sporazuma s tužilaštvom, Morens je 28. aprila bio optužen za zaveru protiv SAD, uništavanje, menjanje ili falsifikovanje federalnih dokumenata, skrivanje i uklanjanje evidencije, kao i pomaganje u tim delima.

Nakon sporazuma priznao je jednu tačku optužnice za zaveru, za koju je predviđena maksimalna kazna od pet godina zatvora.

Fauči se više od 100 puta pozvao na Peti amandman

Morensovo priznanje stiže dok je Fauči ponovo pod snažnim političkim i kongresnim pritiskom.

Fauči se 29. jula pojavio pred Odborom Senata za unutrašnju bezbednost i vladine poslove, gde je više od 100 puta iskoristio pravo iz Petog amandmana — pravo da ne odgovori na pitanje ukoliko bi odgovor mogao da ga izloži samooptuživanju. Senat SAD

Pitanja su se odnosila na poreklo kovida, istraživanja u Vuhanu, finansiranje rizičnih eksperimenata i Faučijevo postupanje tokom pandemije.

Fauči je rekao da senator Rend Pol vodi kampanju kako bi ga naveo da kaže nešto što bi moglo biti iskorišćeno u krivičnom postupku protiv njega.

Republikanci ga optužuju da je ranije obmanjivao Kongres o finansiranju istraživanja koronavirusa, dok Fauči odbacuje te optužbe. Demokratski članovi odbora tvrde da je saslušanje politički pokušaj da se bivši zdravstveni zvaničnik stavi pod pritisak. AP

Senatski odbor je početkom avgusta, glasovima republikanaca, preporučio da se Fauči proglasi krivim za nepoštovanje Kongresa i predmet uputi Ministarstvu pravde. Pravni spor vodi se i oko pitanja da li je mogao da se pozove na Peti amandman nakon preventivnog pomilovanja koje mu je dao bivši predsednik Džo Bajden.

Bajdenovo pomilovanje i Faučijev odgovor

Bajden je neposredno pre odlaska iz Bele kuće Faučiju izdao potpuno i bezuslovno pomilovanje za moguća federalna krivična dela povezana s njegovim radom u NIAID-u, timu Bele kuće za koronavirus i ulozi glavnog medicinskog savetnika predsednika, u periodu od 1. januara 2014. do 19. januara 2025. godine.

Bajden je tada saopštio da Fauči i drugi zvaničnici ne treba da budu izloženi, kako je naveo, neopravdanim i politički motivisanim krivičnim postupcima.

Fauči je rekao da pomilovanje nije tražio, da nije učinio ništa protivzakonito i da njegovo prihvatanje ne predstavlja priznanje krivice.

Kritičari Faučija godinama iznose optužbe da nije bio dovoljno otvoren o američkom finansiranju istraživanja koronavirusa u Kini, da je umanjivao mogućnost laboratorijskog porekla pandemije i da je davao netačne iskaze Kongresu. Fauči te optužbe odbacuje.

Američke obaveštajne službe i naučna zajednica i dalje nemaju jedinstven zaključak o poreklu virusa. Postoje procene koje favorizuju prirodni prelazak sa životinje na čoveka, kao i procene koje smatraju mogućim laboratorijski incident.

Ono što je sada potvrđeno sudskim priznanjem jeste da je Morens priznao zaveru radi skrivanja federalne dokumentacije i izbegavanja pravila o javnom pristupu službenim informacijama.

Izvor: Američko Ministarstvo pravde, Reuters, AP, Senat SAD