Sistem LORA, koji proizvodi izraelska kompanija IAI, testiran je na severnom Atlantiku u trenutku kada Nemačka i druge evropske zemlje ubrzano ulažu u naoružanje velikog dometa.

Zapadne države takvo jačanje vojnih kapaciteta obrazlažu sve većom pretnjom koju, prema njihovim tvrdnjama, predstavlja Rusija.

Međutim, posebnu pažnju privlači tajming nemačkog lansiranja – odnosi Berlina i Moskve dramatično su zaoštreni samo nekoliko sati ranije.

1

Nemačka do sada nije imala balističke rakete

Bundesver trenutno nema balističke rakete u sopstvenom arsenalu, zbog čega uspešno testiranje sistema LORA predstavlja značajan korak za nemačku vojsku.

Balističke rakete kreću se velikim brzinama i predstavljaju znatno zahtevniju metu za sisteme protivvazdušne i protivraketne odbrane od klasičnih krstarećih projektila.

Zapovednik nemačke ratne mornarice Jan Kristijan Kak ocenio je test kao potpuni uspeh i poručio da se njime otvara novo poglavlje u sposobnostima odvraćanja i pomorske odbrane Nemačke.

Prema njegovim rečima, potencijalni domet novog sistema nadmašuje sve čime je nemačka mornarica do sada raspolagala.

LORA je balistička raketa izraelske proizvodnje namenjena gađanju ciljeva na velikim udaljenostima, a Berlin sada razmatra mogućnost ubrzane nabavke tog sistema.

Berlin sprema i novi Taurus

Istovremeno sa mogućom nabavkom balističkih raketa, Nemačka nastavlja modernizaciju svojih poznatih krstarećih projektila Taurus.

Proizvodnja nove verzije Taurus NEO, koja bi trebalo da ima veći domet i bolju otpornost na elektronsko ometanje, planirana je od 2029. godine.

Bundesver već raspolaže sa oko 600 starijih raketa Taurus. One se lansiraju sa borbenih aviona i namenjene su gađanju ciljeva duboko iza protivničkih linija.

Sve se dogodilo nekoliko sati posle optužbi protiv Rusije

Lansiranje LORA sistema dobija dodatnu političku težinu zbog događaja koji su mu neposredno prethodili.

Berlin je zvanično optužio Rusiju za incident na aerodromu Lajpcig/Hale početkom avgusta.

Prema nemačkim tvrdnjama, u neposrednoj blizini ukrajinskih transportnih aviona kompanije Antonov erlajns pronađen je dron sa eksplozivom, dok se druga sumnjiva bespilotna letelica sudarila sa avionom.

Nemačke vlasti tvrde da se incident uklapa u širi obrazac navodnih ruskih hibridnih operacija i sabotaža na teritoriji Evrope.

Moskva takve optužbe odbacuje.

Berlin povukao nove poteze protiv Moskve

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful najavio je, kao odgovor na incident, zatvaranje ruskog konzulata u Bonu, kao i Ruskog doma nauke i kulture u Berlinu.

Vadeful je poručio da Nemačka neće dozvoliti Rusiji da je zastraši niti podeli.

Odgovor iz Moskve stigao je gotovo odmah.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova odbacila je nemačke optužbe i ocenila ih kao izmišljeni povod za dalje zaoštravanje odnosa dve zemlje.

Prema njenim tvrdnjama, Berlin nije predstavio ozbiljne dokaze koji bi potvrdili umešanost Rusije u događaje u Lajpcigu.

Zaharova je istovremeno poručila da odluke o zatvaranju ruskih diplomatskih i kulturnih institucija neće ostati bez odgovora Moskve.

Politička poruka, pa demonstracija rakete

Berlin je tako u svega nekoliko sati povukao dva poteza koja su privukla veliku pažnju.

Najpre je Rusiju javno optužio za sabotažu i najavio nove mere, da bi ubrzo zatim nemačka vojska demonstrirala sistem balističkog naoružanja dometa do 500 kilometara.

Iako samo testiranje LORA nije predstavljeno kao odgovor Rusiji, njegov tajming dolazi u trenutku možda najtežeg zaoštravanja odnosa Berlina i Moskve poslednjih godina.

Nemačka istovremeno ubrzano razvija sposobnosti za udare velikog dometa i priprema Bundesver za novo bezbednosno okruženje u kojem se Rusija sve otvorenije označava kao jedna od glavnih dugoročnih pretnji.

Izvor: Informer