Dok se pripremaju novi razgovori o bezbednosti trgovačke plovidbe, Teheran pokušava da uslove prolaska brodova pretvori u sredstvo pregovaranja sa Vašingtonom.

Iran je preko posrednika dostavio Sjedinjenim Državama paket od sedam uslova čije ispunjenje zahteva pre ponovnog otvaranja Ormuskog moreuza. Tasnim, pozivajući se na izvor upoznat sa dokumentima, navodi da su uslove odobrili najviši iranski zvaničnici.

„Dok ovih sedam uslova, koje su odobrili najviši zvaničnici Irana, ne bude ispunjeno, Ormuski moreuz ostaće zatvoren“, naveo je izvor.

Sadržaj sedam zahteva nije objavljen, pa ostaje nepoznato šta konkretno Teheran traži od Bele kuće. Istovremeno se priprema diplomatski sastanak koji bi trebalo da razjasni pod kojim uslovima bi trgovački brodovi mogli bezbedno da koriste ovu pomorsku arteriju.

Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai saopštio je da će iranski pregovarači 14. septembra u Omanu održati sastanak uz učešće predstavnika Iraka i država Persijskog zaliva. Tema razgovora biće bezbedni pravci za trgovačku plovidbu kroz Ormuski moreuz.

Međutim, očekivani dogovori Teherana i Maskata neće automatski značiti ponovno otvaranje moreuza. Delegacije drugih država trebalo bi prvenstveno da budu upoznate sa detaljima organizacije plovidbe i rutama kojima bi brodovi mogli da prolaze.

Prema planu koji se razmatra, ruta za ulazak u Persijski zaliv u potpunosti bi prolazila kroz iranske teritorijalne vode. Brodovi koji izlaze iz Persijskog zaliva takođe bi jednim delom koristili teritorijalne vode Irana.

Posebno sporno pitanje ostaje južni koridor kroz Ormuski moreuz. Izvor navodi da će taj pravac, na čijem otvaranju su insistirale Sjedinjene Države, ostati zatvoren i da je upravo pitanje tog koridora postalo glavni uzrok novog zaoštravanja.

Pritisak na regionalne pomorske puteve istovremeno se širi i na prostor Crvenog mora. Pokret Ansar Alah, odnosno Huti, koji ima podršku Irana, zauzeo je više od 4.200 kvadratnih kilometara teritorije u Jemenu i stekao kontrolu nad Bab el Mandebom, još jednom strateški važnom pomorskom tačkom. Kroz taj pravac prolazi do 12 odsto globalnog teretnog prometa.

Takav razvoj događaja posebno komplikuje položaj Saudijske Arabije. Ograničenja plovidbe kroz Ormuski moreuz već su pogodila Rijad, zbog čega je Saudijska Arabija počela intenzivnije da koristi alternativni pravac preko Bab el Mandeba. Promena odnosa snaga u Jemenu sada dovodi u pitanje i pouzdanost te alternative.

Dodatni problem predstavlja saudijski naftovod Istok–Zapad, kojim se nafta i naftni derivati transportuju prema luci Janbu, čime se zaobilazi Persijski zaliv. Pojavile su se informacije da je taj naftovod bio izložen udarima, što dodatno sužava mogućnosti Rijada da izvoz energenata preusmeri na alternativne pravce.

Istovremeno ograničavanje plovidbe kroz Ormuski moreuz, neizvesnost oko Bab el Mandeba i problemi sa kopnenom energetskom infrastrukturom mogli bi da imaju posledice daleko izvan regiona.

Saudijska Arabija raspolaže alternativnim izvoznim pravcima upravo kako bi smanjila zavisnost od Persijskog zaliva, ali njihova istovremena ugroženost povećava pritisak na transport nafte i naftnih derivata.

Za Vašington problem zato više nije ograničen samo na spor sa Teheranom oko jednog pomorskog prolaza. U igri su dva strateška moreuza i važna energetska infrastruktura, dok Iran sedam neobjavljenih uslova postavlja kao prepreku za ponovno potpuno otvaranje Ormuskog moreuza.