Američki Kongres usvojio je jedan od najširih paketa ekonomskih mera protiv Rusije od početka rata u Ukrajini, koji će predsedik SAD Donald Tramp gotovo sigurno potpisati, saopštili su izvori iz Bele kuće.
Zakon udara na rusku energetiku, banke, odbrambenu industriju i „flotu u senci“, predviđa carine do 500 odsto na rusku robu, ali i do 100 odsto na proizvode država koje nastave da kupuju velike količine ruske nafte i gasa.

Predstavnički dom usvojio je zakon sa 262 glasa za i 159 protiv, nakon što ga je Senat prethodno odobrio rezultatom 86 prema 11. Dokument pod nazivom „Zakon Lindzija O. Grejema o sankcionisanju Rusije i Irana iz 2026.“ sada ide predsedniku SAD Donaldu Trampu, a Bela kuća je ranije zvanično saopštila da podržava paket i da bi predsednički savetnici preporučili njegov potpis.

Suština zakona nije samo u uvođenju novih sankcija pojedinim ruskim kompanijama. Vašington pokušava da udari direktno na prihode koje Moskva dobija od izvoza energenata – i da cenu nastavka trgovine sa Rusijom prebaci i na najveće kupce ruske nafte i gasa.

Do 500 odsto carina na robu iz Rusije

Tekst zakona nalaže predsedniku SAD da najkasnije 30 dana nakon njegovog stupanja na snagu poveća carine na robu koja se iz Rusije uvozi u SAD.

Gornja granica je čak 500 odsto.

Odredba izričito obuhvata rusku naftu, prirodni i tečni prirodni gas, naftne derivate, petrohemijske proizvode, ugalj i proizvode od uglja, ali se ne završava samo na energentima – odnosi se na svu robu iz Rusije. Nove carine dodavale bi se na postojeće dažbine.Daleko značajniji deo paketa za Moskvu, međutim, jeste pokušaj da se preseče prodaja ruske energije zemljama koje nisu pristupile zapadnim sankcijama.

Američki predsednik dobija ovlašćenje da uvede carine do 100 odsto na svu robu koja u SAD dolazi iz država koje nastave da kupuju rusku naftu ili gas i spadaju među pet najvećih kupaca tih energenata.

Na udaru tako nisu samo ruske kompanije – zakon pokušava da natera najveće trgovinske partnere Moskve da biraju između ruskih energenata i normalnog pristupa američkom tržištu.

Kina i Indija, dva ključna kupca ruske nafte, nalaze se u samom centru te odredbe. Indija je već upozorila Vašington da bi takve carine mogle da nanesu štetu odnosima dve zemlje, dok je Kina poručila da se protivi američkim sekundarnim sankcijama i ekstrateritorijalnoj primeni američkih zakona.

Udar i na zemlje koje pomažu Moskvi da zaobiđe sankcije

Zakon ide još dalje.

Carine do 100 odsto mogu da pogode i države koje budu svrstane među pet najvećih centara preko kojih se zaobilaze američke sankcije na rusku naftu.

Tu ulaze finansiranje i organizovanje kupovine, utovara i transporta sankcionisane ruske nafte, ali i poslovi povezani sa tankerima iz takozvane „flote u senci“ – brodovima koje Rusija i njeni trgovinski partneri koriste kako bi nastavili izvoz uprkos zapadnim ograničenjima.

Spisak neće biti zamrznut. Američki trgovinski predstavnik trebalo bi da ga ponovo procenjuje svakih 180 dana, što omogućava da nove države naknadno uđu pod udar američkih carina.

Za uvoz ruskog gasa postoji ograničeni izuzetak: država može da izbegne ovu meru ako njen uvoz predstavlja manje od 15 odsto ukupnog godišnjeg ruskog izvoza prirodnog gasa i ako je preduzela značajne korake da taj uvoz dodatno smanji.

Banke, vojna industrija, Rosatom i ruski državni vrh

Paket nije ograničen na energente.

Zakonom se nalaže sankcionisanje ruskih zvaničnika, finansijskih institucija i kompanija povezanih sa državom i vojnom industrijom.

Među kategorijama koje dokument izričito navodi nalaze se ruski predsednik, premijer, ministri odbrane, spoljnih poslova, finansija, energetike i industrije, rukovodioci bezbednosnih i obaveštajnih struktura i komandanti glavnih grana Oružanih snaga Rusije.Na udaru su i strane kompanije i pojedinci koji ruskom vojnoindustrijskom kompleksu isporučuju određene mašine, komponente i tehnologiju, uključujući CNC mašine, materijale potrebne za proizvodnju eksploziva i raketnog goriva, napredne senzore i pojedine optičke tehnologije.

Zakon predviđa i dodatne mere prema ruskim bankama, zabrane određenih finansijskih transakcija, ograničenja američkih ulaganja u Rusiji, zabranu kupovine ruskog državnog duga i ograničenja izvoza američkih energenata u Rusiju i ulaganja u njen energetski sektor.

Posebno je izdvojen Rosatom. Dokument nalaže sprovođenje postojećih ograničenja na uvoz ruskog uranijuma, a predviđa i sankcije prema rukovodstvu ruske državne nuklearne korporacije, uz određene izuzetke za civilnu nuklearnu saradnju i pojedine postojeće dozvole.

Cilj – preseći novac koji Moskva dobija od energenata

Američki zakonodavci otvoreno navode da je cilj da se smanje prihodi Rusije od energetskog izvoza.

Republikanski kongresmen Majkl Mekol, jedan od ključnih zagovornika zakona, rekao je da je namera da se pojača ekonomski pritisak na Moskvu i pokuša da se ruski predsednik Vladimir Putin dovede za pregovarački sto.

AP navodi da je ovo najambiciozniji zakon Kongresa povezan sa Ukrajinom od povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

Vašington pritom pokušava da pogodi upravo mehanizam koji je Rusiji omogućio da ublaži dejstvo dosadašnjih zapadnih sankcija: preusmeravanje izvoza energenata sa Evrope na Kinu, Indiju i druga tržišta.

Ako bi sekundarne carine bile primenjene u velikom obimu, pritisak više ne bi bio ograničen na samu Rusiju. Veliki kupci ruske energije morali bi da računaju sa mogućnošću da njihov celokupan izvoz u SAD bude opterećen dodatnom carinom do 100 odsto.