Povlačenje je dogovoreno 2024. godine za vreme administracije bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, a sprovodi ga administracija američkog predsednika Donalda Trampa. 

Tokom više od dve decenije američkog vojnog angažmana u Iraku poginulo je oko 4.500 Amerikanaca.

"Iran će imati stratešku korist od odlaska koalicije jer se time uklanja vojno prisustvo koje je godinama delovalo kao protivteža uticaju Teherana u Iraku", rekao je irački bezbednosni analitičar Jasim al-Bahadli. 

On je ocenio da bi proiranske milicije mogle da pokušaju da povećaju svoj uticaj na bezbednosne i političke odluke u zemlji.

Komandant "Islamskog otpora u Iraku" krovne organizacije proiranskih oružanih frakcija, Abu Mudžtaba al-Jasiri, opisao je povlačenje američkih snaga kao "istorijsku pobedu" i "težak poraz američkog projekta".

Iako je povlačenje široko podržano među Iračanima, pojedini koji strahuju od jačanja grupa povezanih sa Iranom smatraju da Irak još nije spreman da sam preuzme punu odgovornost za bezbednost.

Američke snage izvršile su invaziju na Irak 2003. godine, svrgnule Sadama Huseina i povukle se krajem 2011. godine. 

Vratile su se 2014. kako bi pomogle iračkim snagama u borbi protiv Islamske države, koja je poražena u velikom ratu vođenom od 2014. do 2017. godine.

Irak je poslednjih godina bio jedina zemlja koja je održavala bliske političke i vojne odnose i sa SAD i sa Iranom. 

Američke snage ubile su visokog iranskog komandanta Kasema Sulejmanija u napadu na aerodrom u Bagdadu 2020. godine, nakon čega su iranski saveznici više puta napadali američke baze.

Zamenik predsednika Komisije za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, Amir Hajat Mokadam, rekao je da će nakon odlaska Amerikanaca "trajna bezbednost zavladati u Iraku".