Birališta su otvorena u 8 časova, a glasanje traje do 20 časova. Na izborima učestvuje 14 stranaka i izbornih koalicija, dok ankete pokazuju da bi oko polovine njih moglo da pređe izborni prag od pet odsto. Nijedna politička opcija nema dovoljno podrške za samostalno formiranje vlade, pa se očekuju koalicioni pregovori.

Letonija je zatražila potporu saveznika iz NATO-a kako bi osigurala sigurno održavanje izbora. Uoči izbora Nemačka je u Letoniju poslala četiri borbena aviona Eurofighter radi zaštite vazdušnog prostora.

U anketama vodi centristička koalicija Ujedinjena lista, koju predvodi premijer Andris Kulbergs. Prema poslednjim istraživanjima, ta lista ima oko 14 odsto podrške, dok je odmah iza nje proruska Suverena vlast.

Kulbergs je na funkciju premijera došao u maju, nakon što se prethodna vlada raspala zbog načina na koji je reagovala na incidente sa vojnim dronovima koji su ušli u vazdušni prostor Letonije.

Iako su dronovi bili ukrajinski, letonski zvaničnici su za njihovo skretanje sa putanje okrivili Rusiju.

Rat u Ukrajini i bezbednosna pitanja zauzeli su centralno mesto u predizbornoj kampanji. Kulbergs je obećao nastavak podrške Ukrajini i jačanje sposobnosti Letonije za odbranu od dronova, kao i zadržavanje izdvajanja za odbranu na pet odsto bruto domaćeg proizvoda.

Sa druge strane, njegove proruske političke protivnike više zanimaju pitanja troškova života, posebno među ruskojezičnim stanovništvom. Suverena vlast se zalaže za prekid pomoći Ukrajini i veći fokus na ekonomske probleme građana.

Visoke cene i životni standard

Pored bezbednosti, jedna od glavnih tema kampanje jeste standard građana. Visoki troškovi života i ekonomska pitanja postali su važan deo političke debate, dok je rat u Ukrajini dodatno produbio podele u letonskom društvu.

Letonija je članica NATO-a i Evropske unije i graniči se sa Rusijom. U zemlji živi značajna ruskojezična manjina, čiji glasovi predstavljaju važan faktor na izborima. U pojedinim delovima zemlje, naročito u Daugavpilsu, podrška strankama koje zagovaraju drugačiji odnos prema Rusiji i ruskom jeziku posebno je izražena.

Prema istraživanju SKDS/LSM sprovedenom od 4. do 16. septembra, Ujedinjena lista imala je 14,4 odsto podrške, Suverena vlast i Savez mladih Letonaca 9,4 odsto, dok je Letonija na prvom mestu imala 9,2 odsto. Progresivci su bili na 6,2 odsto, a Nacionalni savez na 5,6 odsto.

Očekuje se da će najmanje sedam stranaka pokušati da osvoji mesto u parlamentu, zbog čega bi formiranje nove vladajuće većine moglo da bude složeno.

Parlament Letonije, Saeima, ima 100 poslanika koji se biraju na mandat od četiri godine. Prvi rezultati očekuju se nekoliko sati nakon zatvaranja birališta, dok bi konačna slika trebalo da bude poznata tokom noći.