Posebnu pažnju izaziva činjenica da se radi o oružju projektovanom ne samo za odbranu od balističkih pretnji, već i za dejstvo protiv objekata u svemiru.

A-235 „Nudolj“, u zapadnoj klasifikaciji označen kao PL-19, ruski je sistem strateške protivraketne odbrane namenjen zaštiti ključnih objekata od balističkih pretnji. U određenim okolnostima može da se koristi i protiv svemirskih aparata u niskim orbitama.

Sistem se teorijski oslanja na radarsku stanicu „Don-2N“, koja otkriva i precizno prati ciljeve koji se kreću velikom brzinom. Analitički projekat „Borbene tehnologije“ navodi da se za presretanje koristi raketa čije karakteristike nisu zvanično objavljene, dok se u otvorenim publikacijama pojavljuje oznaka 53T6M za visokobrzinsku protivraketu namenjenu bliskom presretanju.

Prema otvorenim procenama, brzina takve rakete mogla bi da dostigne oko 27 maha, odnosno približno 33.076 kilometara na čas ili 9,1 kilometar u sekundi. Kao moguća maksimalna visina dejstva navodi se oko 1.000 kilometara, što bi omogućilo presretanje i u atmosferi i u bliskom svemiru.

Te brojke, međutim, nisu objavljene u zvaničnim dokumentima ruskog Ministarstva odbrane. Stvarne granice zone presretanja zavise od vrste cilja, njegove manevarske sposobnosti i uslova lansiranja, dok su mnogi tehnički podaci i dalje poverljivi.

A-235 je razvijan kao naslednik i dalji razvoj sistema A-135 „Amur“, koji je namenjen odbrani Moskovskog industrijskog regiona. Novi kompleks zamišljen je kao višekanalni i višeslojni sistem protivraketne i protivkosmičke odbrane.

Njegove predviđene mogućnosti obuhvataju presretanje bojevih glava interkontinentalnih balističkih raketa u atmosferskoj i vanatmosferskoj fazi leta. Sistem bi istovremeno trebalo da bude sposoban za dejstvo protiv manevarskih i nemanevarskih svemirskih aparata na niskim orbitama, kao i protiv ciljeva koji koriste sredstva za savladavanje protivraketne odbrane, uključujući lažne ciljeve i dipolne reflektore.

Naziv „ubica satelita“ počeo je da se vezuje za ovaj sistem posle događaja iz novembra 2021. godine. Rusko Ministarstvo odbrane tada je saopštilo da je uspešno uništen neaktivni satelit „Kosmos-1408“, aparat tipa „Celina-D“.

Upravo mogućnost uništavanja objekata u orbiti dovela je do toga da se A-235 u stranim medijima i analitičkim izveštajima sve češće opisuje kao protivsatelitsko oružje. Uništenje „Kosmosa-1408“ postalo je najpoznatiji javno zabeležen pokazatelj takvih sposobnosti.

Jedan od ključnih elemenata čitavog sistema je radar „Don-2N“, koji NATO označava kodnim nazivom Pill Box. Njegov zadatak nije samo da otkrije balističke ciljeve već i da ih prati, određuje njihove parametre i obezbedi podatke neophodne za presretanje.

Prema dostupnim karakteristikama, „Don-2N“ može da otkriva i prati balističke ciljeve na udaljenostima do 3.700 kilometara i da registruje objekte na visinama do 40.000 kilometara. Preciznost navođenja protivraketa procenjuje se na do deset metara po daljini i do 0,6 ugaonih minuta po uglovima.

Radar istovremeno učestvuje u upravljanju vatrom. Raspoređuje protivrakete na različite ciljeve i tokom leta koriguje njihovu putanju, čime postaje centralni element veze između sistema za otkrivanje i samih presretača.

Razvoj i testiranja A-235 odvijali su se tokom više godina. Prva testiranja pojedinih komponenti beležena su 2014. i 2015. godine, dok je tokom 2018. sprovedena serija lansiranja koja je, prema otvorenim podacima, potvrdila sposobnost dejstva protiv ciljeva na visinama od približno 100 do 150 kilometara.

U novembru 2021. usledio je test u kojem je uništen „Kosmos-1408“. Tokom 2022. i 2023. godine u stranim medijima pojavile su se tvrdnje da su određeni elementi sistema već raspoređeni u nekoliko regiona Rusije, ali te informacije nisu dobile javnu zvaničnu potvrdu.

Zbog toga i dalje nije poznato da li je A-235 u punom sastavu formalno uveden u naoružanje, koliko je kompleksa raspoređeno i gde se tačno nalaze. Detalji o objektima, raketama i konfiguraciji sistema ostaju zatvoreni.

„Nudolj“ se pritom ne posmatra kao izolovani sistem. Ruska strateška protivraketna odbrana zasniva se na više povezanih nivoa, od ranog upozorenja do završnog presretanja cilja.

Sistem ranog upozorenja treba da otkrije lansiranje interkontinentalne balističke rakete, nakon čega „Don-2N“ preuzima praćenje i formiranje podataka za gađanje. A-235 zatim izvršava presretanje na udaljenim ili bližim linijama odbrane, uključujući područja izvan guste atmosfere.

Drugi sistemi imaju zasebne zadatke. S-500 „Prometej“, na primer, predviđen je za protivvazdušne i protivraketne zadatke na širem vojnom prostoru i trebalo bi da dopunjuje stratešku protivraketnu odbranu, a ne da u potpunosti zameni A-235.

Najveća nepoznanica ostaju stvarne karakteristike samog presretača. Ruske vlasti nisu objavile podatke o tačnom tipu rakete korišćene u najvažnijim testovima, detaljima putanje presretanja niti punim granicama zone dejstva.

Zbog toga se javne procene zasnivaju na kombinaciji zvaničnih saopštenja, satelitskog praćenja i stručnih analiza. Brzina od oko 33.000 kilometara na čas, mogućnost dejstva do približno 1.000 kilometara visine i sposobnost napada na objekte u orbiti predstavljaju procene koje se najčešće pojavljuju u otvorenim izvorima, dok stvarne mogućnosti jednog od najzatvorenijih ruskih odbrambenih projekata ostaju tajna.