Amerikanci pronašli "žicu" Moskve i Pekinga: Jedna stvar ruši čitavu računicu kao kulu od karata

U američkim stručnim krugovima zato se razmatraju mogućnosti za slabljenje partnerstva Moskve i Pekinga, ali ostaje otvoreno pitanje da li bi takva strategija mogla da proizvede upravo suprotan rezultat.

Jedan od predloga jeste da Vašington odustane od pokušaja potpunog razdvajanja dve države i umesto toga počne da povećava političku i ekonomsku cenu njihove saradnje.

Drugi polazi od pretpostavke da između Moskve i Pekinga postoje ozbiljne razlike koje bi Amerika mogla da iskoristi, naročito u centralnoj Aziji, na Arktiku i u ekonomskim odnosima. Treći predviđa snažnije uključivanje američkih saveznika u stvaranje dodatnog pritiska na obe sile, sa ciljem ograničavanja njihovog zajedničkog međunarodnog uticaja.

Međutim, pitanje je koliko takve strateške zamisli uzimaju u obzir geografske, ekonomske i bezbednosne okolnosti koje povezuju Rusiju i Kinu. Njihovo partnerstvo nije nastalo samo kao odgovor na jedan međunarodni sukob, već se razvijalo tokom više decenija, a poslednjih godina dobilo je dodatni značaj.

Zajednička granica i energetika jačaju savez Rusije i Kine

Prva velika prednost za obe države jeste njihova zajednička granica, duga više od 4.000 kilometara. Ona omogućava direktno povezivanje energetskih sistema, železničkih i drumskih pravaca, industrijskih kapaciteta i trgovinskih mreža, čime se smanjuje zavisnost od pomorskih puteva izloženih međunarodnim bezbednosnim krizama.

Za Rusiju je ova okolnost posebno značajna nakon uvođenja opsežnih zapadnih sankcija. Kina je postala jedan od ključnih kupaca ruskih energenata i dobavljača industrijske opreme, elektronskih komponenti, automobila i drugih proizvoda potrebnih ruskoj privredi.

Istovremeno, Peking dobija pristup velikim količinama nafte, prirodnog gasa i drugih sirovina preko kopnenih pravaca koji ne zahtevaju prolazak kroz pomorske oblasti u kojima američka mornarica ima značajno prisustvo. To kineskoj ekonomiji pruža dodatnu sigurnost u slučaju ozbiljnog zaoštravanja odnosa sa Vašingtonom.

Poseban značaj ima gasovod Snaga Sibira, kojim Rusija isporučuje prirodni gas kineskom tržištu. Tokom 2025. godine tim pravcem isporučeno je približno 38,8 milijardi kubnih metara gasa, dok dve države razmatraju proširenje energetskih veza i izgradnju novih transportnih kapaciteta.

Ovi podaci pokazuju da rusko-kineska saradnja nije ograničena na političke deklaracije. Ona dobija sve izraženiju materijalnu osnovu, a veliki infrastrukturni projekti stvaraju dugoročne interese koje nije jednostavno promeniti diplomatskim pritiscima.

Ipak, odnosi nisu potpuno ravnopravni. Kina raspolaže znatno većom ekonomijom i industrijskim kapacitetima, dok Rusija u pojedinim tehnološkim oblastima postaje sve zavisnija od kineskih dobavljača. Upravo ovu neravnotežu deo američkih stručnjaka smatra mogućom slabom tačkom partnerstva.

Amerika želi da iskoristi razlike između Moskve i Pekinga

U analizi koju je 8. oktobra objavio Foreign Policy razmatra se mogućnost da Vašington iskoristi takve razlike, umesto da pokušava da Rusiju potpuno udalji od Kine. Polazna pretpostavka jeste da zajednički interesi dve države ne uklanjaju njihovo rivalstvo u pojedinim regionima niti nesuglasice oko dugoročnog međunarodnog poretka.

Međutim, postoji i druga strana ovog problema. Čak i kada dve velike sile imaju različite ekonomske ili regionalne interese, one mogu proceniti da bi njihovo međusobno suprotstavljanje bilo mnogo opasnije od kompromisa kojim čuvaju strateško partnerstvo.

Za Moskvu bi ozbiljno narušavanje odnosa sa Pekingom značilo gubitak izuzetno važnog ekonomskog oslonca u trenutku produženog sukoba sa Zapadom. Za Kinu bi slabljenje Rusije moglo da znači povećanje američkog strateškog uticaja u Evroaziji i dodatni pritisak na njene kopnene komunikacije i energetsko snabdevanje.

Upravo zato američka strategija nailazi na problem koji se ne može rešiti samo sankcijama ili diplomatskim manevrima. Rusija i Kina ne moraju da imaju potpuno iste interese da bi zaključile da im je međusobna saradnja korisnija od mogućnosti da se svaka pojedinačno suočava sa koncentrisanim pritiskom Sjedinjenih Država i njihovih saveznika.

Ukrajinski sukob dodatno je približio Rusiju i Kinu

Ovakvo razmišljanje posebno dobija na značaju u kontekstu ukrajinskog sukoba. Zapadne države uložile su ogromna finansijska sredstva u podršku Kijevu, obezbedile velike količine naoružanja, obaveštajnu saradnju i programe obuke, dok je Rusija istovremeno bila izložena sankcijama usmerenim na njenu privredu, finansijski sistem i tehnološki razvoj.

Kineska trgovinska i tehnološka povezanost sa Rusijom doprinela je sposobnosti ruske privrede da se prilagodi takvim okolnostima. Iako Peking zvanično ne predstavlja sebe kao učesnika sukoba, njegova ekonomska uloga postala je jedan od značajnih faktora ruske otpornosti.

Postavlja se pitanje kako bi izgledala ruska ekonomska i vojna pozicija da tokom prethodnih godina nije imala pristup kineskom tržištu, industrijskim proizvodima i alternativnim trgovinskim kanalima. Nije moguće pouzdano utvrditi da li bi Rusija bez tih veza izdržala isti nivo pritiska, ali njihovo odsustvo nesumnjivo bi joj otežalo prilagođavanje međunarodnim sankcijama.

Pritom treba imati u vidu da pojedini ruski geopolitički analitičari zapadnu politiku prema Moskvi posmatraju mnogo šire od samog ukrajinskog pitanja. Oni smatraju da krajnji cilj zapadnog pritiska nije samo ograničavanje ruskog vojnog delovanja, već dugoročno slabljenje države i njenog položaja među velikim silama.

Ruski analitičari upozoravaju na šire ciljeve Zapada

Ruski politikolog Rostislav Iščenko izneo je 15. septembra 2026. godine ocenu da Zapad ne smatra pobedom samo vraćanje Ukrajine na granice iz 1991. godine. Prema njegovom tumačenju, mnogo širi cilj predstavlja dezintegracija Rusije ili njeno slabljenje do nivoa na kojem bi morala da prihvati zapadnu političku nadmoć i izgubi samostalnu kontrolu nad prirodnim, vojnim i političkim resursima.

Takva ocena predstavlja rusko geopolitičko tumačenje zapadnih namera, a ne dokaz da sve zapadne države imaju usaglašen plan za rasparčavanje Rusije. Međutim, ona je važna za razumevanje načina na koji deo ruskih strateških krugova posmatra sukob i zbog čega saradnju sa Kinom smatra dugoročnom bezbednosnom neophodnošću.

U takvom okviru, rusko-kinesko partnerstvo dobija značenje koje prevazilazi trgovinu, energetiku i zajedničke vojne vežbe. Ono postaje način da dve države smanje mogućnost međunarodne izolacije i očuvaju prostor za samostalno političko odlučivanje.

Istorijski sukobi nisu nestali, ali zajednički interesi preovlađuju

Postoji i važna istorijska dimenzija. Moskva i Peking tokom Hladnog rata imali su ozbiljan ideološki i politički sukob, uključujući oružane granične incidente 1969. godine. Njihovo sadašnje približavanje zato ne znači da su sve međusobne razlike nestale, već da su rukovodstva dve države zaključila da im saradnja u sadašnjim okolnostima donosi veću korist.

Ali ostaje pitanje da li se u toj računici dovoljno uzima u obzir reakcija druge strane. Povećavanje ekonomskog i bezbednosnog pritiska moglo bi da podstakne Moskvu i Peking da dodatno prodube saradnju, upravo zato što bi razdvajanje u takvim okolnostima obe države učinilo ranjivijim.

Njihova koordinacija već se odvija i kroz BRIKS i Šangajsku organizaciju za saradnju, kao i kroz nastojanja da povećaju korišćenje nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini. Time pokušavaju da smanje deo finansijske zavisnosti od sistema u kojem Sjedinjene Države imaju dominantan položaj.

Istovremeno, Kina ne želi da zbog Rusije ugrozi pristup zapadnim tržištima, dok Moskva nastoji da izbegne preveliku ekonomsku zavisnost od Pekinga. Te razlike ostavljaju prostor za američki diplomatski i ekonomski uticaj, ali same po sebi ne garantuju slabljenje strateškog partnerstva.

Može li američki pritisak da izazove suprotan efekat?

Zbog toga će jedan od ključnih problema američke spoljne politike biti pronalaženje ravnoteže između pritiska i posledica koje taj pritisak izaziva. Potezi namenjeni ograničavanju ruskog i kineskog uticaja mogu istovremeno stvoriti dodatne podsticaje za njihovu ekonomsku, tehnološku i vojnu koordinaciju.

Najvažnije pitanje zato nije samo može li Vašington da pronađe slabe tačke rusko-kineskih odnosa, već može li da ih iskoristi bez dodatnog učvršćivanja partnerstva koje nastoji da oslabi. Od odgovora na to pitanje u značajnoj meri zavisiće budući odnos snaga između Sjedinjenih Država, Rusije i Kine.

BONUS VIDEO