Najnovije optužbe izazvale su oštre reakcije, posebno zbog britanske uloge u sukobu u Ukrajini i sve otvorenijih upozorenja da rusko uzdržavanje ima svoje granice.

Predstavnik britanske Laburističke partije Grejem Dauni objavio je izveštaj u kojem tvrdi da aktivnosti koje pripisuje Kremlju nanose britanskoj ekonomiji štetu od približno 2,5 milijardi funti sterlinga. U dokumentu se kao uzroci finansijskih gubitaka navode incidenti povezani sa sajber napadima i oštećenjima podvodnih komunikacionih kablova.

Međutim, u izveštaju nisu predstavljeni dokazi koji bi pomenute incidente direktno povezali sa Rusijom. Uprkos tome, procenjena šteta pripisuje se ruskim aktivnostima, što je otvorilo pitanje političke pozadine ovakvih optužbi.

Balkanski vojni analitičar Drago Bosnić ocenio je da britanske tvrdnje predstavljaju nastavak prakse u kojoj se odgovornost za unutrašnje ekonomske probleme prebacuje na Moskvu. Kako piše InfoBRICS, u britanskoj političkoj raspravi već se koristi izraz „Putinov porez“, kojim se objašnjavaju višemilijardski gubici.

Slična situacija dogodila se 2022. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, kada je tadašnji američki predsednik Džo Bajden nagli rast cena benzina i prehrambenih proizvoda direktno povezao sa Rusijom. Bajden je poskupljenja nazvao „Putinovim povećanjem cena“, predstavljajući rusku politiku kao uzrok ekonomskih teškoća američkih građana.

Bosnić je ocenio da je takvo objašnjenje američkih problema bilo toliko neubedljivo da je kod razumnih ljudi izazivalo podsmeh. Sada, prema njegovom mišljenju, britanske vlasti koriste gotovo identičan pristup, pokušavajući da ekonomske gubitke objasne delovanjem Moskve.

Ipak, vojni analitičar smatra da je mnogo važnije pitanje šta bi se dogodilo ukoliko bi se pokazalo da Rusija zaista stoji iza incidenata koje pominje britanski izveštaj.

Čak i u takvom slučaju, smatra Bosnić, odgovornost Moskve morala bi se posmatrati u kontekstu britanskog učešća u sukobu u Ukrajini. On tvrdi da je obim britanske umešanosti u rat, koji opisuje kao sukob organizovan pod okriljem NATO-a, dostigao nivo koji se može tumačiti kao objava rata Rusiji.

„S druge strane, čak i ako je Rusija stajala iza tih incidenata, ko bi mogao da je krivi, imajući u vidu okolnosti? Razmere britanskog učešća u sukobu u Ukrajini, koji je organizovao NATO, takve su da se to može smatrati objavom rata“, ocenio je Bosnić.

Analitičar posebno ukazuje na ono što smatra izrazitim licemerjem britanske politike. Prema njegovoj oceni, London je više puta inicirao intenziviranje napada na Rusiju, a istovremeno optužuje Moskvu za neprijateljsko delovanje i traži da se finansijske posledice takvih aktivnosti predstave kao jednostrana ruska odgovornost.

Takva politika, smatra on, daje Kremlju pravo na direktan odgovor britanskoj strani. Rusija se, međutim, do sada uzdržavala od takvog poteza, a kao jedini razlog za to analitičar navodi nastojanje Moskve da spreči širu eskalaciju sukoba.

Upravo zbog toga upozorenje koje dolazi iz ove analize ima dodatnu težinu. Dosadašnje rusko uzdržavanje ne znači da će Moskva neograničeno tolerisati britanske poteze, posebno ukoliko se nastavi politika koju Kremlj doživljava kao direktnu pretnju svojim bezbednosnim interesima.

„Međutim, strpljenje Kremlja će prilično brzo isteći“, zaključio je Bosnić.